by Plavo oko – najlepše prirodno čudo koje smo videli u Albaniji
Plavo oko (engleski: Blue Eye, albanski: Syri i Kaltër) najlepše je i najimpresivnije prirodno čudo koje smo videli tokom naše velike kamperske turneje po Albaniji.
Nalazi se na jugu zemlje, oko 20 kilometara istočno od Sarande i 35 kilometara južno od Đirokastre.
Upravo smo iz ovog prelepog grada stigli u veličanstvenu prirodnu oazu jednog vrelog julskog dana, unapred se radujući susretu sa jednim od najfascinantnijih prizora na celom putovanju.
Naša kamperska baza u ovom delu Albanije nalazila se u blizini mesta Lukovë, a ruta kojom smo realizovali ovaj celodnevni izlet imala je oblik gotovo savršenog kruga, ukupne dužine oko 150 kilometara.
Sve je veći broj naših ljudi koji letuju na ovom delu jonske obale, bilo u Sarandi ili Ksamilu, pa ovaj izlet može biti idealan predah od svakodnevnog kupanja i sunčanja.
Spoj netaknute prirode, planinskih predela i nestvarno plave vode čini Plavo oko destinacijom koju jednostavno ne bi trebalo propustiti.
Fenomen koji izgleda kao ljudsko oko
Plavo oko je kraški izvor neverovatno bistre vode čija intenzivna tamnoplava boja u središtu i tirkizna nijansa oko njega stvaraju efekat ljudskog oka, pa otuda potiče i sam naziv ovog fenomena.
Ovaj izvor nalazi se u središtu zaštićenog spomenika prirode kroz koji teče reka Bistrica, nastala od nekoliko kraških izvora, među kojima je Plavo oko najpoznatije.
Mnogi na prvi pogled pomisle da je reč o jezeru, ali Plavo oko je zapravo mali prirodni bazen koji nastaje na mestu gde pod snažnim pritiskom izbija voda iz dubokog kraškog izvora.
Nakon toga, kristalno čista voda nastavlja svoj put kao potok i već posle nekoliko stotina metara uliva se u reku Bistricu.
No, ako to nije jezero, jeste ono koje je nekoliko kilometara nizvodno nastalo pregrađivanjem Bistrice.
Ovo jezerce nalazi se odmah nakon ulaza, odnosno blagajne u park, i na njemu turisti mogu da se provozaju pedalinama i kajacima.
Kupače nisam registrovao u jezeru, ali smo ih videli na nekoliko mesta nizvodno na Bistrici.
Na samom izvoru Plavo oko kupanje je strogo zabranjeno, a i na temperaturi vode od svega 12°C ne verujem da bi predstavljalo neko posebno uživanje.
Celo područje okruženo je bujnom vegetacijom, hrastovima, platanima i krečnjačkim stenama.
Kako stići do izvora
Od parkinga, koji se nalazi neposredno uz put za Sarandu, do samog izvora ima oko dva kilometra. Tokom vrelih letnjih dana, kada šetnja po jakom suncu nije naročito prijatna, najpraktičniji način da savladate ovu deonicu jeste iznajmljivanje električnog skutera.
Ako me sećanje dobro služi, za dva sata korišćenja skutera platili smo 10 evra, mada cena nije fiksna i uglavnom zavisi od dogovora sa iznajmljivačem.
Ulaz u zaštićeno područje se naplaćuje, ali je reč o simboličnom iznosu koji je toliko mali da ga nisam ni zapamtio.
Za one koji žele da uštede, postoji i nešto udaljeniji parking, svega stotinak metara od glavnog ulaza, koji je besplatan.
Uglavnom, lepo smo se provozali i za svega nekoliko minuta stigli do ovog veoma posećenog izvora. To je jedno od onih mesta gde se gotovo neizbežno malo sačeka zbog gužve – fotografisanje, „selfiranje“ i beleženje uspomena ovde su deo doživljaja.
Mi nismo bili u žurbi. Naprotiv, Dario se potpuno prepustio snimanju dronom, nastojeći da zabeleži svu lepotu ovog fascinantnog prirodnog fenomena iz ptičje perspektive.
Predah u prirodnom ambijentu
U neposrednoj blizini izvora nalaze se suvenirnica, info-centar i nekoliko ugostiteljskih objekata.
Mi smo odlučili da predahnemo uz osvežavajuće piće u Villa Rooms Blue Eye, prelepo uređenom kompleksu smeštenom na kraju doline i puta koji vodi do izvora.
Žubor kristalno čiste vode koja protiče na sve strane, drveni detalji koji dominiraju ambijentom, bogati cvetni aranžmani i brižno uređeno okruženje stvaraju utisak kao da se nalazite negde u planinskim predelima Švajcarske ili Francuske.
Za one koji žele da duže ostanu i u miru uživaju u čarima Plavog oka, ovde postoji i mogućnost smeštaja u udobnim bungalovima, okruženim prirodom.
Jedini razlog zbog kojeg se ovoga puta nismo upustili u ozbiljniji gastronomski poduhvat bila je naša želja da taj užitak sačuvamo za Sarandu, poslednju stanicu tog bogatog i sadržajnog izletničkog dana.
Ručak na terasi uz more ipak je delovao kao savršen završetak jedne prelepe avanture.
Saranda – biser albanske rivijere
Grad koji doživljava turistički procvat
Saranda je najpopularnije turističko odredište južne Albanije i grad koji poslednjih desetak do petnaest godina doživljava pravi turistički bum.
Broj hotela, apartmana i turista raste neverovatnom brzinom, što kod mene, iskreno, stvara određenu odbojnost prema ideji da bi ovo ikada mogla biti destinacija za duži odmor.
Zato mi je upravo ovakva poseta, u predsezoni i na svega nekoliko sati, bila prava mera.
Bili smo, videli, prošetali, lepo ručali i večerali, a potom se vratili u našu mirnu, izolovanu kampersku oazu.
Kratko o istoriji Sarande
Saranda je nastala tokom antičkog doba, kada je područje bilo tesno povezano sa obližnjim Butrintom, jednim od najznačajnijih antičkih gradova na Balkanu.
(Njega smo „u paketu“ sa Ksamilom posetili na dan našeg odlaska za Grčku i o tome ću napisati poseban blog. Uglavnom, reč je o destinaciji koja se mora videti ako ste u ovim krajevima.)
Tokom vizantijskog perioda naselje je dobilo ime po manastiru posvećenom Četrdesetorici svetih mučenika, od čega je nastao današnji naziv Saranda.
Zahvaljujući svom strateškom položaju, grad je tokom vekova bio pod uticajem različitih sila, od Vizantije i Mletačke Republike do Osmanskog carstva.
Kroz istoriju se razvijao kao važna luka i trgovačko središte južne Albanije.
U 20. veku Saranda je prošla kroz burne ratne i političke promene, da bi nakon pada komunizma doživela snažan turistički procvat.
Pogled na Krf i mediteranski šarm
Grad je izgrađen poput amfiteatra, na obroncima koji se spuštaju prema moru. Većina hotela i apartmana ima pogled na zaliv, dok centralnim delom dominira dugo i živopisno šetalište uz obalu.
U samom zalivu nalazi se velika luka iz koje svakodnevno isplovljavaju brojni katamarani i trajekti prema obližnjem grčkom ostrvu Krf. To ostrvo je toliko blizu da u potpunosti zaokuplja pogled prema otvorenom moru. Njegove konture jasno se vide sa gotovo svakog mesta na obali, pa čovek lako stekne utisak da je nadohvat ruke.
Pretpostavljam da većina turista koji borave u Sarandi ili njenoj okolini iskoristi ovu pogodnost i za svega pola sata vožnje katamaranom stigne do Krfa, jednog od najlepših grčkih ostrva, sa istoimenim gradom koji obiluje istorijom, arhitekturom i mediteranskim šarmom.
Plaže, luka i prvi utisci
Za razliku od severnog dela Albanije, gde dominiraju peščane plaže, u Sarandi preovlađuju šljunkovite plaže i uređene betonske platforme za kupanje.
Posmatrano od zapada ka istoku, obalom se smenjuju luke i kupališta.
Pored velike trajektne luke u centru grada, tu su i privezišta za izletničke brodove, jahte, glisere i ribarske čamce, pa je čitav zaliv vrlo živ i dinamičan.
Iako je dan bio lep, na plažama i šetalištu nije bilo previše ljudi, što je značajno doprinelo pozitivnom utisku.
Moram priznati da mi se Saranda dopala više nego što sam očekivao.
Isto tako znam da bi utisak bio drugačiji da smo došli nekoliko sati ili nekoliko sedmica kasnije.
Cena popularnosti
Za parking se, ipak, trebalo malo pomučiti.
Na kraju je naš Golf završio u jednom improvizovanom parkingu, u dvorištu između zgrada, gde je pod budnim okom vremešne gospođe vršena prilično paprena naplata.
Izgleda da su lokalni preduzetnici brzo prepoznali vrednost svakog slobodnog kvadrata u gradu.
Srećom, ista priča još uvek ne važi za ugostiteljstvo.
Cene su i dalje vrlo pristupačne, pa smo sebi priuštili pravo mediteransko uživanje – uz svežu ribu, čašu hladnog pića i pogled na more, što je bio savršen završetak jednog bogatog i sadržajnog dana na jugu Albanije.
Ako bismo morali da izdvojimo jedan dan sa našeg putovanja kroz jug Albanije, spoj nestvarnog Plavog oka i živopisne Sarande svakako bi bio među najupečatljivijim uspomenama koje nosimo sa sobom.
