Velika autobuska tura po južnoj Evropi – II deo – Madrid

Nakon završetka posete Azurnoj obali opisanoj u prethodnom blogu koji možete pročitati OVDE valjalo nam je krenuti na celonoćno putovanje ka glavnom gradu Španije.

Ta naporna noć ‘’dugačka’’ 1250 km bila je, nenadano, teža od očekivanog iz veoma bizarnog razloga.

Ako neko do tada nije znao šta znači bukvalno tumačenje reči ‘’praznik’’ i ‘’neradni dan’’, to je mogao da spozna tokom ranog jutra tog Velikog petka u Španiji.

Stotinama kilometara uzaludno smo tražili jedan jedini otvoreni ugostiteljski objekat ili benzinsku pumpu, da bi smo na kraju, verovali ili ne, završili na madridskom aerodromu utrkujući se ko će pre stići do jedinog otključanog toaleta u celoj državi 😊

Kako se ‘’po jutru dan poznaje’’ tako je i celokupna poseta Madridu izvedena dosta traljavo jer ubitačni spoj konfuznog i nepripremljenog vođe puta sa besomučnom kišom koja je samo u retkim trenucima pravila pauze, ovde je doživeo svoj krešendo.

O istoriji grada može se dugo i naširoko pisati, za to ovde nema potrebe ni prostora, ja ću samo pokušati u najkraćem da ilustrujem šta smo mi uspeli da vidimo i doživimo u tih naših  tridesetak madridskih sati.

Madrid je, sa svojih 5 miliona stanovnika, jedan od najvećih evropskih gradova, lociran u samom srcu Španije, u istorijskom predelu Kastilje.

Smešten je na obali rečice Manzanares, nadmorska visina mu je neverovatnih 665 metara, te je, ako izuzmemo Andoru, najviši glavni gradu u EU.

Naša poseta gradu započeta je na jednom od najpoznatijih trgova – Plaza de Cibeles.

U njegovom središtu je popularna fontana Cibeles, napravljena od mermera, izgrađena 1782. godine.

Centralna proslava svakog velikog uspeha Reala održava se upravo tu, kada se osvojeni pehar postavi na statuu konjanika koja se nalazi u sredini fontane.

Palata Cibeles (Palacio de Cibeles), glavna zgrada na trgu, danas je sedište gradskog veća.

Koliko sam uspeo da ispratim u medijima, velika rekonstrukcija i dogradnja stadiona Real Madrida, čuvenog Santiago Bernabéua, trebala bi konačno da se završi tokom 2024. godine, a nama će upravo ove fotografije ostati za uspomenu na ‘’kako je to nekad izgledalo’’.

Najuspešniji fudbalski klub svih vremena, sa listom osvojenih trofeja fascinantne dužine, ujedno i sportski kolektiv pod čijim nazivom ‘’kraljevski’’ nastupaju i drugi sportisti, od kojih su košarkaši najpoznatiji, svoje sedište ima na smo 5 km od trga Cibeles tj. od samog centra grada.

Posetivši kasnije stadione fudbalskih klubova Barcelone i Juventusa, shvatio sam da je koncept obilaska, koji sam prvi put video tog dana u Madridu, univerzalan – muzejski deo sa fotografijama, trofejima, starim dresovima, potom se izlazi na tribine sa kojih se spušta na teren odakle se ulazi u svlačionce, press sale, da bi se sve završilo, naravno, u fan shopu.

Za svakog ljubitelja fudbala, nevezano za navijačko opredeljenje, ovakva jedna tura je nešto što izaziva ushićenje i nevericu, posebno u segmentu kada dodirnete teren ili klupu za rezervne igrače i kada se prisetite koji su sve legendarni igrači i treneri proteklih decenija ovde krčili puteve ka slavi i šampionskom statusu neprolaznog sjaja.

Obilazak grada nastavili smo sa još jednog poznatog trga – Plaza de España.

Ovo je jedan od najprometnijih gradskih trgova na čijem centralnom delu dominira golem spomenik čuvenom pripovedaču i dramaturgu  Miguelu de Cervantesu.

Svoj spomenik ovde su dobili i likovi iz Cervantesovog najpoznatijeg dela –  Don Quijote i Sancho Panza. Trg, na kom se nalaze još i fontana i jezero, okružen je dvema najvećim zgradama u gradu –  Torre de Madrid i The Edificio España.

Od trga do trga, tako nekako izgleda pešački obilazak centra Madrida, a naredni kojeg smo posetili na putu ka kraljevskoj palati je trg – Plaza de Oriente.

Prepun je zelenila, vrtova, fontana i spomenika od kojih su najpoznatiji Al Cabo Noval posvećen herojskom činu vojnika iz Afričkog rata 1909. godine i spomenik španskom kralju Felipeu IV iz XVII veka.

Nekih 400 metara južno od Plaza de Orienta, idući niz ulicu Calle de Bailén stiže se do jednog od najpoznatijih i najznačajnijih trgova u gradu – Plaza de la Armeria.

Sa severne strane trga nalazi se ulaz u grandioznu Kraljevsku palatu (Palacio Real de Madrid), sa južne je velelepna katedrala Almudena (Catedral de Santa María la Real de la Almudena), a sa zapadne strane protežu su prelepo uređeni vrtovi Campo del Moro.

Kraljevska palata izgrađena je 1755. godine na mestu na kom se nalazilo staro mavarsko utvrđenje Alkazar iz IX veka.

Arhitekti Filipi Juvari, zaduženom za izgled palate, glavna inspiracioja bila je dvorac u Luvru.

Palata je projektovana u obliku velikog trga sa unutrašnjim dvorištem.

Unutrašnjost Kraljevske palate je ukrašena ne samo plemenitim materijalima, već i mnoštvom umetničkih dela.

Među dekorativnim elementima su freske, skulpture, ogledala, tapiserije i nameštaj.

Freske su oslikali različiti španski umetnici, kao što su Korado Đakvinto, Đovani Batista Tiepolo i Anton Rafael Mengs.

Slike najistaknutijih slikara krase zidove palate, a potpisana su imenima kao što su Karavađo, Fransisko Goja, Dijego Velazkez…

Palata zauzima površinu od 135.000 m², ima 3.418 soba, 870 prozora i 240 balkona, a veličina je nešto što je izdvaja od svih ostalih u Evropi.

Obzirom na činjenicu da se radilo o prazničnom danu, nažalost, nije bilo moguće posetiti palatu, koja je inače otvorena za posetioce svakim danom osim ponedeljka u periodu od 10h do 18h.

Katedrala Almudena (Catedral de Santa María la Real de la Almudena) prelepo neoklasično zdanje sa elementima gotike, posvećena je Devici od Almudene, kako u Madridu kažu za Majku Božju.

Početak gradnje bio je 1883. godine, no iz raznoraznih istorijskih razloga, katedrala je završena tek 1993!

U katedrali se nalazi muzej, a sa vidikovca na velikoj kupoli pruža se fenomenalan pogled na grad.

Naš obilazak Madrida, pored užasnog vremena i haotičnog vođe puta, dodatno je bio otežan činjenicom da je hotel (jedan iz lanca ‘’Ibis’’) bio lociran daleko od centra grada.

Jedina dobra stvar vezana za njegovu lokaciju bila je neposredna blizina lokalne železničke stanice, pa je naše popodnevno, samostalno organizovano lutanje po španskoj prestonici, započeto polusatnom vožnjom vozom.

Glavna madridska železnička stanica Atocha spada u najlepše na svetu, ponajviše zahvaljujući tropskom vrtu sa preko 4000 stabala, biljaka, riba i reptila.

Nažalost, Atocha će dugo vremena biti upamćena kao mesto na kome se dogodio najveći teroristički napad u Evropi.

U vreme kada smo mi bili u Madridu sećanja na jezive događaje iz marta 2004. godine kada je u napadima ubijeno 192 osobe, a ranjeno njih 2050, još su bila sveža i izuzetno snažna.

Naša šetnja ulicom Atocha koja vodi od stanice ka Glavnom trgu (Plaza Mayor), koji je bio naše glavno odredište tog popodneva, bila je značajno otežana pravim prolomom oblaka koji nas je zatekao u ovoj šarmantnoj aveniji prepunoj zanimljivih građevina.

Od kišobrana slaba je vajda bila tako da su naše ‘’starke’’ morale pred pravom bujicom koja je nadirala sa svih strana, hitno pronaći neko suvo utočište.

Spontanost retko kada ne donose neku lepu i neplaniranu uspomenu pa je tako bilo i sa našim nenadanim ispijanjem piva u jednoj sasvim običnoj, madridskoj birtiji u kojoj su, po svemu sudeći, turisti prava retkost.

Plaza Mayor, veličanstveni trg, pravo srce grada, mesto sastanaka, okupljanja, festivala, tačka odakle kreću ili se završavaju razgledanja i šetnje po Madridu.

Gradnja trga započeta je u XVII veku, za vreme kralja Felipea III u čiju čast je na centralnom mestu podignuta konjanička statua.

Ceo prostor je veoma živ, sve vrvi od ljudi, prodavnica, kafića, restorana, suvenirnica…

Trg je tokom svoje istorije imao različite namene, pa su se tako ovde nekada odvijale i borbe sa bikovima, kao i fudbalske utakmice.

Ima ukupno 10 ulaza i 9 kapija na trg koji je više puta menjao svoj naziv, da bi ovaj aktuelni dobio nakon završetka španskog građanskog rata.

Bez nekog posebnog plana, bukvalno smo lutali ulicama i trgovima Madrida, uživajući u prelepim zdanjima i opuštenoj, prazničnoj atmosferi.

Povratak ka železničkoj stanici išao je drugom maršrutom u odnosu na dolazak, pa smo tako prošetali i čuvenim ‘’španskim Broadwayom’’, avenijom Grand Via koja spaja ranije opisane trgove Plaza de España i Plaza Cibeles.

Ova avenija spada u najvažnija gradska trgovačka područja, a tu su i mnogobrojni hoteli, pozorišta, bioskopi, restorani.

Ulica je prepuna grandioznih građevina, visokih zgrada sa tornjevima koje su pravljene u raznim stilovima, od neo – mavarskog do bečke secesije i Art Dekoa.

Narednog jutra i prepodneva, Madrid je uspeo da nas ”počasti” lepim vremenom, pa smo konačno dočekali malo sunca i plavog neba.

Ljubitelji i poznavaoci umetnosti će verovatno biti skandalizovani ovim što ću napisati, no taj, konačno dočekani, lep prolećni dan značajno je ubrzao naš obilazak čuvenog muzeja Prado (ispred kog smo bili i dan ranije, pa zato ima i ”kišnih” fotografija 🙂 )

Naime, vreme koje nam je bilo na raspolaganju pre polaska na put ka Lisabonu je bilo toliko kratko, da smo u želji da ipak malo uživamo u lepom danu i to na najlepšem mogućem mestu u Madridu, u čuvenom parku Retiro, zaista ubrzali korak kroz izložbene salone Prado muzeja.

Jedna od najvećih svetskih kolekcija slika smeštena je u ovom muzeju, kojeg je kralj Fernando VII osnovao 1818. godine.

Razlog zašto je muzej Prado toliko bogat umetničkim delima i ukrasnim predmetima je taj što su kraljevske porodice svoje kolekcije, umetnička dela i stvari, poklonile muzeju, tačnije gradu Madridu, vekovima unazad.

Iz kraljevskog hobija je nastala jedna od najvećih muzejskih  zbirki na svetu.

Muzejsku kolekciju koju godišnje obiđe više od 3 miliona posetilaca čini više od 35.000 umetničkih i drugih predmeta – 8045 slika, 1000 skluptura i 9561 crtež, 5973 grafička otiska, 34 grafičke matrice, 2155 kovanih novčića, ordena i medalja i skoro 1160 ukrasnih predmeta i drugih dekorativnih umetničkih dela, preko 15.000 fotografija, 4 rukopisane knjige i 155 ručno crtanih i grafički otisnutih mapa!

U muzeju se nalaze remek dela koja su se nekada nalazila i u španskim manastirima, kao što su dela El Greka, Franciska Goje, Rubensa, Ticijana….

U neposrednoj blizini muzeja nalazi se najveći i jedan od najlepših parkova u kom sam ikada bio – El Retiro park.

U ovoj ogromnoj zelenoj oazi veličine 125 hektara nalazi se preko 15 000 stabala, mnogobrojne cvetne površine i predivno dizajnirani vrtovi.

Ovde se može videti i meksički četinar, najstarije (400 godina) drvo u Madridu.

Osim za rekreaciju i opuštanje u parku se održavaju brojne izložbe, koncerti i manifestacije od kojih je najpoznatija Madridski sajam knjiga.

U središnjem delu parka nalazi se veliko veštačko jezero gde se mogu iznajmiti čamci na vesla i uživati u opuštenoj vožnji i druženju sa patkama i labudovima.

Brojni su spomenici, statue i fontane svuda po parku, a među njima se posebno izdvaja statua palog anđela Retira koja predstavlja proterivanje Lucifera sa neba.

Da li je slučajno što se ova statua nalazi baš na 666 metara nadmorske visine, nisam siguran…

Opcija iznajmljivanja bicikala se podrazumeva, a za ljubitelje knjige i čitanja tu je i javna biblioteka ”Eugenio Trias”.

Nažalost, mi nismo imali vremena za neki iole duži, opuštajući boravak, no i ovo malo vremena što smo ”uštinuli” za kratku šetnju po parku bilo je dovoljno da se oduševimo njegovom gracioznom lepotom.

Na putu od muzeja Prado do parka, može se videti i impozantna crkva San Jerónimo el Real koja datira iz ranog XVI veka.

Pred nama je bilo 600 km popodnevne vožnje do Lisabona, a autobus nas je čekao u blizini još jednog lepog gradskog zdanja interesantne prošlosti.

Palacio de las Cortes – zgrada gde se sastaje španski poslanički Kongres, potiče iz 1850. godine, a najpoznatije je po događaju iz 1981. kada su vojni pobunjenici pokušali da izvedu neuspeli državni udar tokom kojeg su poslanike držali 18 sati kao taoce.

Srećom, niko nije stradao no kao svojevrsni podsetnik na taj događaj, posetiocima se pokazuju rupe od metaka u Sali za plenarne sednice.

Sada, kada sam detaljno ”vratio film” i analizirao našu posetu Madridu, vidim da smo uprkos velikim organizaciono – meterološkim problemima, ipak uspeli nešto od tog zanimljivog, šarmantnog i pomalo neobičnog grada da vidimo, dovoljno da nam ostane u trajnom i lepom sećanju.