by Trećeg dana našeg boravka u Albaniji odlučili smo da napustimo obalu i prepustimo se maloj avanturi u unutrašnjosti zemlje – ka gradu Kruji, mestu koje Albanci s ponosom zovu srcem svoje istorije.
Naš uobičajeni letnji ritam bio je jednostavan i savršen: prepodnevno kupanje i opuštanje u kampu, a zatim poslepodnevni izleti ka zanimljivim destinacijama. Tog dana, nakon laganog ručka i kratke kafe pauze, spakovali smo rančeve i krenuli put planina.
Kruja se nalazi oko 40 kilometara severno od Tirane, a približno isto toliko je udaljena od Drača, ali u jugozapadnom pravcu. Od našeg kampa Pa Emer imali smo oko 65 kilometara, što je uz nekoliko foto-pauza značilo oko sat i po vožnje.
Put do Kruje vijuga kroz brda i pruža sve lepše poglede kako se penjete više. A onda, kao da izroni iz stene – grad koji izgleda kao da čuva uspomene na vekove borbe i ponosa.
Kruja nije samo još jedna tačka na turističkoj karti Albanije. To je simbol nacionalnog identiteta, mesto gde je albanski heroj Đurađ Kastrioti Skenderbeg (Gjergj Kastrioti Skënderbeu) u 15. veku podigao svoju tvrđavu i započeo borbu protiv Osmanlija. Upravo odatle je organizovao otpor koji je decenijama uspevao da zadrži tursku vojsku – i zbog toga Kruju mnogi smatraju bedemom hrišćanske Evrope tog vremena.
Grad je smešten na strmim padinama planine Kruja, a do tvrđave vodi vijugav, ali dobro održavan put. Kada stignete na vrh, dočekuje vas pogled koji oduzima dah – odavde se vidi i Tirana i Jadransko more.
Na samom vrhu uzdiže se tvrđava Kalaja e Krujës, danas glavna turistička atrakcija. Unutar njenih zidina nalazi se muzej posvećen Skenderbegu, kao i tradicionalni stari bazar, gde se mogu pronaći ručno rađeni suveniri, bakarni predmeti i ćilimi koji odišu duhom starih vremena.
Kruja je jedno od onih mesta koje ne posetite samo da biste ga „videli“, već da biste ga osetili – hodajući po kaldrmi kojom je nekad prolazio Skenderbeg, gledajući u nebo koje i dalje čuva njegovu priču.
No, pre nego se stigne do kaldrme, vljalo se parkirati I tu smo imali sreće – besplatno, natkriveno parkiralište u samom centru obradovao nas je slobodnim mestima.
Odmah po izlasku sa prkinga u pravcu bazara naišli smo na monumentalni spomenik Skenderbegu, koji nam je na svoj način poželeo dobrodošlicu u ”njegov grad”.
Na već pomunotom bazaru svega i svačega ima, od antikviteta, preko narodnih nošnji, fesova, sve do klasičnih vašarskih ”džidća-bidža” 😊
Uglavnom, raj za šopingholičare.
Oprez – uglnacana i usijan kaldrma izuzetno je klizava, pa treba biti pažljiv!
Uspon do tvrđave nije dugotrajan, ali uz žar julskog sunca koje nemilosrdno prži kamenite staze, svako bi se složio da je – naporan!
Zato je naša prva aktivnost, čim smo stigli na prostrani plato između kule i zgrade muzeja, bila sasvim logična – pauza!
Idealno mesto za predah našli smo u baru/restoranu „Merlika“, savršeno smeštenom na samoj ivici visoke stene. Odavde se pruža neverovatan pogled na dolinu, dok ljubazno osoblje i pristojne cene čine da poželite da se zadržite duže nego što ste planirali. Ako vas put nanese u Kruju i odlučite da prenoćite, znajte da ovaj objekat nudi i smeštaj – topla preporuka!
U samom srcu tvrđave dominira monumentalna zgrada Skenderbegovog muzeja – mesta koje Albanci s pravom smatraju svetinjom nacionalne istorije.
Gjergj Kastrioti Skenderbeg (1405–1468) bio je albanski plemić i vojskovođa koji se pobunio protiv Osmanlija i gotovo tri decenije uspevao da održi slobodnu teritoriju u srcu tadašnje Albanije. Njegov otpor postao je simbol borbe za nezavisnost, a Skenderbeg se i danas smatra nacionalnim herojem Albanije i jednim od najznačajnijih evropskih vojnih lidera 15. veka.
Zgrada muzeja, građena od mermera i kamena, sa masivnim lukovima, stubovima i mozaicima, odiše snagom i dostojanstvom. Unutrašnjost podseća na srednjovekovni zamak – prostor u kojem istorija diše kroz svaki zid.
Postavka muzeja hronološki prikazuje Skenderbegov život i borbu, a posetioci mogu videti:
- originalne mape i dokumenta o bitkama i savezima s Venecijom, Napuljem i drugim evropskim silama,
- replike oružja i oklopa, uključujući čuveni šlem sa kozjim rogovima – jedan od najprepoznatljivijih simbola Skenderbega,
- stare zastave i grbove albanskih plemićkih porodica,
- umetničke slike i mozaike koji oživljavaju najslavnije trenutke albanske istorije,
- i sobe posvećene osmanskom periodu i borbi naroda za očuvanje identiteta.
Ulaznica košta svega 5 evra, a muzej je otvoren svakog dana od 9 do 18 časova.
Otvoren je 1. novembra 1982. godine, a zanimljivo je da se, pored arhitekte Pirroa Vase, kao potpisnica projekta pojavljuje i Pranvera Hodža, ćerka tadašnjeg lidera Albanije Envera Hodže.
Ispred muzeja prostire se lepo uređen plato, a samo tridesetak metara niže, niz blagu padinu, nalazi se ulaz u Etnografski muzej (Muzeu Etnografik i Krujës).
Već na prvi pogled osetili smo da ovo mesto ima neku posebnu energiju. I nismo pogrešili – muzej nas je svojim izgledom i sadržajem prijatno iznenadio. Nije ni čudo što ga mnogi smatraju jednom od najautentičnijih postavki u celoj Albaniji.
Smešten je u nekadašnjoj porodičnoj kući bogate osmanske porodice Toptani, izgrađenoj još davne 1764. godine. Zgrada je pravi dragulj tradicionalne albanske arhitekture – visoki kameni zidovi, drveni detalji, prostrane sobe i unutrašnje dvorište koje kao da priča svoju priču.
Dvorište je pravi biser: puno cveća, mala fontana u centru, kamena staza koja vodi kroz senke starog drveća… lako je zamisliti kako se tu nekada okupljala porodica, uz razgovor i miris kafe sa đumbirom.
Postavka muzeja prikazuje život u Albaniji tokom 18. i 19. veka, raspoređenu po svim delovima kuće – skladištu, radionici, kuhinji, odajama za muškarce i žene, pa čak i prostoriji za prijem gostiju. Svaka prostorija odiše toplinom i jednostavnošću davnih vremena.
Na policama i vitrinama čuvaju se autentični predmeti: alati, tkanine, posuđe, nakit, narodne nošnje… sve to zajedno stvara živu sliku nekadašnjeg života.
Ali ono što nas je posebno oduševilo jeste način na koji su spojili tradiciju i savremenu tehnologiju. Uz pomoć VR naočara, posetioci se „teleportuju“ u prošlost – mogu, na primer, da prisustvuju tradicionalnoj albanskoj svadbi. Nas dvojica smo se toliko uživeli da je malo falilo da zaigramo! 😄
Ima još tih zanimljivih detalja: multimedijalne instalacije koje pričaju priče iz prošlosti, ili „ćupovi koji govore“ u skladištu u prizemlju. Sve to čini obilazak muzeja živim i zabavnim iskustvom.
Iako je muzej otvoren sada već davne 1989. godine, izgleda kao da je to bilo juče – verovatno zahvaljujući nedavnoj restauraciji.
Radno vreme je od 9 do 18 časova, a ulaznica košta oko 6 evra.
Bio je to naš treći dan u Albaniji, a kako su dani prolazili, oduševljenje je samo raslo. Sećanje na to popodne u Kruji i danas budi osmeh – puno boja, zvukova i mirisa koji su ostali urezani u sećanju.
Ako se ikada nađete u ovom delu Albanije, ne propustite Kruju. To je grad koji osvaja na prvi pogled – i srce ne pušta tako lako. ❤️
