by Za Corleone, gradić u brdima zapadne Sicilije, manje-više su čuli svi na svetu. Zasluge za to idu jednom od najpoznatijih romana i filmova svih vremena – „Kum”.
Ali, koliko je ta filmska fikcija zapravo koristila, a koliko štetila imidžu ovog mesta? I da li romantizovana priča o mafiji ima ikakvo utemeljenje u stvarnim događajima?
Odgovore na ta pitanja potražili smo na licu mesta, četvrtog dana našeg istraživanja Sicilije.
🗺️ Put ka srcu Sicilije
Corleone se nalazi oko 60 kilometara južno od Palerma, otprilike jednako udaljen i od naše „baze” u Balestrateu.
Ako planirate da do Corleonea stignete automobilom, odmah jedan savet – izbegavajte put SS624 koji vodi preko mesta Balletto!
Od ukupno 3300 kilometara koje smo prešli tokom petnaest dana na Siciliji, tih tridesetak kilometara puta bilo je ubedljivo najlošije.
Džombe i rupe kakve se i na Balkanu retko sreću u takvom obimu – prava avantura za amortizere.
Mnogo bolja opcija, ako dolazite iz pravca Palerma, jeste put SS121/118 koji prolazi kroz Villabate, Blaschi, Marineo i nekoliko pitomih sela gde vreme izgleda da teče sporije nego igde drugde.
🎭 Grad koji živi sa svojim mitom
Plan za dan bio je jednostavan: prošetati gradom i posetiti dva muzeja – Muzej antimafije (Museo Antimafia Corleone) i Muzej Corleone – Kumova kuća (Museo Corleone – “La Casa del Padrino”), a zatim popodne nastaviti istraživanje Palerma.
Ali pre nego što krenete – obavezno rezervišite termin posete!
Bez prethodne najave lako se može desiti da „poljubite vrata”, jer su posete organizovane u unapred određenim grupama.
Dovoljno je da par dana ranije na njihovim sajtovima izaberete vreme koje vam odgovara i sve će ići glatko.
Šetnju mestom započeli smo sa parkinga kod mesnog groblja – mesta koje nam je, verovali ili ne, ChatGPT preporučio jer je besplatno.
Od parkinga do centralnog trga ima nešto više od kilometra prijatne šetnje uskim ulicama koje se penju i spuštaju između kamenih kuća, mirisa espressa i tišine malog grada koji je, hteli ne hteli, postao simbol jednog mita.
🏰 Tragovi prošlosti u kamenu i tišini
Kada zakoračite u Corleone, imate osećaj da vreme ovde teče drugačije. Ispod današnjih kamenih ulica i fasada krije se istorija duga gotovo hiljadu godina.
Nekada davno ovim mestom su vladali Arapi, koji su mu dali ime Qurlayun – zvuči egzotično, zar ne? Od tog imena nastao je današnji Corleone.
Na jednom od brda i danas stoji Saracenska kula, svedok vremena iz 11. ili 12. veka. Pomalo misteriozna, kao da još čuva tajne drevnih stražara koji su posmatrali doline ispod sebe.
Zbog svog položaja u srcu Sicilije, Corleone je vekovima bio meta brojnih sukoba i osvajača. Tokom 14. veka postao je kraljevski posed feudalca Federica Ventimiglije, a kasnije, u 15. i 16. veku, grad doživljava pravi procvat – raste broj stanovnika, grade se nove crkve i trgovi, život buja među brežuljcima.
Danas se ta prošlost još uvek može osetiti. U uskim uličicama nailazite na:
- Crkvu Bogorodice iz 14. veka
- Crkvu i samostan San Salvatore iz 1737. godine
- Crkvu Addolorata, podignutu 1749. godine
Svaka od njih ima svoju priču, svoj miris tamjana i svoj pogled na istoriju ovog neobičnog gradića.
🏛️ Piazza Garibaldi i srce grada
Iako smo u Corleone stigli radnim danom, u prepodnevnim satima i na početku letnje turističke sezone (17. jun), pustoš na ulicama nas je prilično iznenadila. Znalo je da prođe i po deset minuta, a da nikoga ne sretnemo, što je celoj priči dodalo izvesnu dozu mistike.
Centralni gradski trg nosi ime Piazza Garibaldi. Tu se nalaze:
- Opštinska palata (Palazzo Comunale)
- Glavna gradska crkva – Chiesa Madre San Martino iz 1382. godine
- Nekoliko malih prodavnica i suvenirnica
- Kafić, a ni pošta nije daleko
Sve što jedan trg čini živahnim bilo je tu, a ipak je tih 5–6 ljudi koje smo sreli izgledalo kao maksimum 😊.
🛡️ Muzej antimafije – svedok borbe protiv zla
Odmah uz istočnu stranu trga, u ulici Via Orfanotrofio, nalazi se jedna od zgrada opštine u kojoj je smešten Muzej Antimafije – savršeno mesto da se stekne dublji uvid u istoriju i društvenu dinamiku ovog neobičnog grada.
Pre nego što zakoračimo u Muzej Antimafije, vredi se kratko podsetiti na neke od ključnih činjenica o ovoj ozloglašenoj i monstruoznoj organizaciji koja je vekovima bacala senku na Siciliju.
Cosa Nostra nastala je u 19. veku, posle ukidanja feudalizma. U haosu koji je tada vladao, pojavili su se lokalni „zaštitnici“ – mafiozi – koji su trgovcima i zemljoposednicima nudili „sigurnost“ po jednostavnom principu: vi nama pare i lojalnost – mi vama život i uslove za poslovanje.
Krajem 19. i početkom 20. veka, mafija je prerasla u moćnu silu koja je kontrolisala gotovo sve sfere društva, uključujući i politiku. Nakon Drugog svetskog rata, proširila je delatnost na šverc i trgovinu narkoticima, a preko sicilijanske dijaspore u Americi stvorila je pravi “interkontinentalni kriminalni lanac.”
Osamdesetih godina prošlog veka Italija konačno odlučuje da kaže „dosta“. Pokreće se tzv. “mafijaški rat”, koji kulminira istorijskim sudskim procesima 1986–1987. godine. Ti procesi su označili početak kraja mita o svemoćnoj Cosa Nostri.
“Kum” je, naravno, obeležio filmsku istoriju, ali i stvorio pogrešnu, gotovo romantičnu predstavu o mafiji. Porodica Corleone iz filma nikada nije postojala, a ironično, film uopšte nije sniman u ovom gradiću (te lokacije ćemo posetiti kasnije, u brdima iznad Taormine).
Ipak, Corleone jeste imao mračnu stvarnost. Iz njega su potekli neki od najmoćnijih mafijaških bosova – Luciano Liggio, Toto Riina i Bernardo Provenzano – koji su tokom 70-ih i 80-ih zavladali celom sicilijanskom mafijom. Njihova „korleonska frakcija“ bila je sinonim za brutalnost i krvavi obračun sa svima koji su im stajali na putu.
Muzej je otvoren 2000. godine uz prisustvo italijanskog predsednika Carla Azeglia Ciampija i predstavnika Ujedinjenih nacija.
Cilj muzeja nije da šokira, već da otvori oči. Njegova misija je da istražuje, dokumentuje i širi svest o fenomenu mafije, ali i o onima koji su joj se suprotstavili.
Naš vodič, mlad i izuzetno posvećen, odmah je rekao rečenicu koja mi je ostala urezana:
„Ne želimo da nas svet gleda kroz prizmu filma. Mafija nije romantika – mafija je zlo koje je uništilo generacije Sicilijanaca.“
I stvarno – ovo nije klasičan muzej sa vitrinskim eksponatima. Umesto toga, priča se gradi kroz slike, dokumente i glas vodiča koji vas vodi pravo u srce tame.
U razgledanje i priču krećemo u prizemlju gde je prikazan istorija grada Corleonea, od njegovih srednjovekovnih korena do savremenog doba, kao i nastanak i razvoj mafije koja je u ovom mestu imala duboke korene.
Tu se posetioci upoznaju sa prvim oblicima mafijaške moći, načinima na koje je ona uticala na lokalno stanovništvo i ključnim događajima koji su obeležili borbu protiv nje.
Prva prostorija na spratu je „Stanza dei Messaggi“, prikazuje potresne fotografije slavne sicilijanske fotoreporterke Leticije Battaglia, koje beleže žrtve i scene mafijaških zločina.
Zatim sledi „Stanza dei Faldoni“, prepuna originalnih sudskih dokumenata iz procesa protiv mafijaša.
Treća, „Stanza del Dolore“, posvećena je žrtvama, njihovim porodicama i posledicama nasilja.
Na kraju, u projekcijskoj sali, možete pogledati film koji sabira sve te emocije u jedno teško, ali katarzično iskustvo.
Izlazimo iz muzeja u tišini. Ono što ostaje iza vas nije samo priča o mafiji – to je priča o društvu koje je izgubilo sve: zakon, poverenje, sigurnost.
To je priča o strahu koji se godinama pretvarao u svakodnevicu.
I dok hodam ulicama Corleonea, ne mogu da ne pomislim koliko nas ta priča, nažalost, podseća na našu stvarnost.
I, koliko je istovremeno – zastrašujuće i poražavajuće – videti koliko je tankа linija između mita i stvarnog zla.
☕ Kafa, šal FK Sarajeva i Kumova kuća – neočekivani detalji iz Corleonea
Šetnju pustim, krivudavim uličicama Corleonea nastavili smo do muzeja udaljenog svega trista metara, koji nosi zvaničan (i pomalo bombastičan) naziv La Casa di Padrino – Museo Corleone / The Godfather’s House. Kumova kuća, da — ali samo u nazivu.
Na adresi Via Candelora 25 stoji prelepa, odlično očuvana plemićka vila. Novi vlasnici — vredni, preduzimljivi i očigledno puni ideja — pretvorili su je u muzej koji već na prvi pogled mami radoznale, naročito sve one koji su film „Kum“ gledali na repeat ili i dalje misle da je mafija nalik holivudskim scenama.
Naravno, cela priča nema baš nikakve veze ni sa filmskim setom, ni sa nekakvim istorijskim „kumovima“ koji bi ovde živeli. Ali to zapravo i nije važno.
Jer, čim zakoračite unutra, shvatite da je ovo mesto vredno svakog minuta. Kuća je detaljno uređena — od hladnog podruma do osunčanog drugog sprata — puna autentičnih predmeta, priča i artefakata koji vas vode kroz vreme. A onda tu je i Salvatore, domaćin toliko elokventan i šarmantan da bi čovek pomislio da je rođen za pozornicu. Njegova priča, koja traje više od dva sata (svakog dana osim nedelje, i to nekoliko puta dnevno!), prolazi u trenu.
Posetu je, kao i obično, pametno rezervisati unapred:
https://www.thegodfathershouse.com/en/
Ulaznica košta 10 evra za odrasle i 5 evra za decu.
Poput vodiča iz Muzeja Antimafije, i Salvatore u više navrata ističe ono što mnogi lako zaborave: koliko je život običnog čoveka na Siciliji bio težak u senci organizovanog kriminala, i koliko se stvarnost razlikuje od kičastih, romantizovanih prikaza koje gledamo na ekranu.
Tokom obilaska smenjuju se fotografije, knjige, stari nameštaj, porodični predmeti… ali ono što najviše ostaje u sećanju jeste količina priča koje Salvatore nosi u rukavu. Dva sata prođu kao pet minuta.
A kad vam zatreba predah — a trebaće vam — tu je i simpatičan mali kutak za kafu, gde vas čeka njegov otac, jednako srdačan i pun neke zarazne, vedre energije.
Upravo tu smo naišli na predmet koji ni u najluđem snu ne očekujete u srcu Sicilije: šal FK Sarajeva zakačen kao uspomena. Neki oduševljeni Sarajlija ga je ostavio, ne mogavši drugačije da iskaže zahvalnost. Totalno nadrealna scena. 😊
Sa balkona kuće pogled pada na krovove Corleonea i okolna brda, a iza njih se krije još jedna zanimljiva destinacija — vodopad Due Rocche, u okviru istoimenog parka.
Mi ga, nažalost, nismo videli: žurili smo ka Palermu, a kružila je i priča da je staza zatvorena zbog radova i da su vodopadi presušili zbog dugotrajne suše.
Zato — proverite i odlučite sami. U svakom slučaju, veoma je blizu grada.
Utisci iz Corleonea dugo su mi se slagali u glavi. Mnogo duže nego što sam očekivao. Ne samo da sam video i čuo priče o mestu koje je, nažalost, često pogrešno predstavljeno, nego me je ova poseta inspirisala da još više istražujem.
I, skroz iskreno — odmah sam je svrstao u kategoriju nezaboravnih.
