by Sasvim nenamerno i slučajno, spletom raznoraznih okolnosti, od poslednje posete našem najdražem ex-YU gradu prošlo je skoro četiri godine — najduža pauza u posleratnom periodu.
Za to vreme, Sarajevo je postalo bogatije za nekoliko malih, ali izuzetno zanimljivih, maštovitih i kreativnih muzeja, otvorenih u samom srcu grada.
Zajednička nit koja povezuje sve četiri postavke koje smo obišli jeste svojevrsni omaž našoj kolektivnoj prošlosti i svakodnevici koja je oblikovala čitave generacije.
A ako se tome dodaju i prizori sa Baščaršije, gde više gotovo da nema prodavnice bez suvenira ukrašenih ex-YU simbolima, lako se može zaključiti da je u Sarajevu ponovo procvetala — jugonostalgija.
Naravno, sve zavisi od toga šta ko podrazumeva pod tim pojmom. Neko će se s prethodnom konstatacijom potpuno složiti, neko ne — ali činjenica ostaje da, u destruktivnoj i siromašnoj stvarnosti današnjice, sve više ljudi traži „izduvne ventile“ i odgovore u „boljoj prošlosti“.
Pre svega na ono najvažnije pitanje: šta nam je sve ovo trebalo?
Naš izuzetno sadržajan i istraživački nastrojen sarajevski vikend iskoristili smo za posetu EX-YU Rock centru u Skenderiji, Muzeju osamdesetih, Muzeju Tito i fantastičnom interpretacijskom centru Planeta Sarajevo.
O svakom od njih pisaću zasebno — kao i o Muzeju opsade Sarajeva i Tunelu spasa, koje smo takođe obišli. Ove dve institucije, iako tematski povezane, svaka na svoj način prikazuju tragičan period sarajevske svakodnevice devedesetih i čuvaju sećanje na snagu, upornost i preživljavanje u najtežim okolnostima.
Od svega (novog) viđenog, najjači utisak na nas ostavila je upravo Planeta Sarajevo — novootvoreno, neverovatno originalno mesto koje pulsira energijom i emocijom, baš kao i sam grad.
Planeta Sarajevo nalazi se tik uz Vječnu vatru, na adresi Maršala Tita 56, u pasažu u kojem je i čuveni Kamerni teatar.
Ako ste ikada bili u tom delu grada, znate o kom prolazu pričam — onom koji nosi duh starih vremena, umetnosti i večnog sarajevskog šarma.
Ovaj prostrani podrumski prostor dugo je bio poznat kao jedno od središta muzičkog i kulturnog života Sarajeva. Tu su nekada pulsirali popularni Club Cabaret i legendarni Underground — mesta o kojima se i danas pričaju priče.
Danas je to nešto sasvim drugačije, ali podjednako uzbudljivo.
Planeta Sarajevo otvorena je svakog dana osim ponedeljka, od 11 do 19 časova.
Dnevna ulaznica košta 15 KM, a ako želiš da u potpunosti doživiš izložbu — uz VR naočare i audio vodič — cena je 20 KM.
Prvo što smo pitali na ulazu bilo je: “Šta tačno znači dnevna karta?”
Ljubazna devojka nam je kroz osmeh objasnila da karta važi ceo dan — što znači da možeš napraviti pauzu, otići na kafu, ručak ili šetnju, i vratiti se da nastaviš razgledanje.
Iskreno? Genijalna ideja!
Izložba je toliko velika i zanimljiva da ti stvarno treba vreme da je “svariš”.
Moram priznati da se nisam najbolje pripremio.
Dan mi je bio haotičan, raspored loš, a rezultat — poseta prekratka i površna.
Zato sam sebi (a i našoj divnoj domaćici) obećao da ću sledeći put doći spreman.
Planeta Sarajevo biće tada prva stanica mog dana — i izdvojiću minimum tri sata, jer ovo mesto to zaslužuje.
Planeta Sarajevo je savremena, multimedijalna izložba — prva takve vrste u Bosni i Hercegovini.
Otvorena je početkom avgusta 2025. godine i njen cilj je da na kreativan, inovativan i maštovit način prikaže fenomen jednog grada i jedne zemlje — u njihovom najprogresivnijem periodu istorije.
Radi se, naravno, o vremenu od 1945. do 1992. godine.
Ali, bez ”jugonostalgije bez pokrića” i bez glorifikovanja ondašnjeg društvenog sistema.
Ovde se sve prikazuje faktografski, kroz stvarne slike jednog nezamislivog progresa — napretka koji je jedna ratom razorena, siromašna zemlja sa milionima nepismenih ljudi uspela da postigne u samo nekoliko decenija.
Zamislite samo: jedan mali grad, koji je još juče bio kasaba, postaje domaćin Zimskih olimpijskih igara!
Taj skok, taj razvoj, ta energija — sve je to deo priče koju Planeta Sarajevo priča kroz slike, tonove, video-materijal i virtuelnu stvarnost.
Sudbina Jugoslavije, a naročito Sarajeva, i bez dubokih analiza nosi enormnu količinu tuge.
Ali, kada se stariji podsete, a mlađi upoznaju sa stvarnim prikazom onoga kako smo živeli, kako je to izgledalo i kakvi su bili ljudi, jedno pitanje ostaje da odzvanja:
Kako i zašto je sve to nestalo?
Ovu svojevrsnu vremensku kapsulu osmislila je sarajevska umetnica Edina Selesković, a naziv centra Planeta Sarajevo inspirisan je istoimenom pesmom i knjigom Abdulaha Sidrana, koji je za života bio jedan od glavnih „korisnih savetnika“ i „motivatora“ autorke izložbe.
Posetioci izložbe, koristeći savremene tehnologije, interaktivne sadržaje i multimedijalne instalacije, putuju kroz vreme — od prvih posleratnih godina do „zlatnih“ osamdesetih.
Na tom emotivnom putovanju dugom četiri decenije videće kako je izgledao grad koji je bio epicentar pozitivne energije, dobrih vibracija, sporta, muzike i umetnosti.
Planeta Sarajevo priča stotine priča — kako su nastali čuveni „Nadrealisti“, otkud enormna popularnost „Indeksa“ i „Bijelog dugmeta“, na koji način je Sarajevo postalo domaćin Olimpijade, kako su nastali legendarni filmovi, kako je „Energoinvest“ postao moćna i svetski poznata kompanija, kakav je majstro bio Ivica ”Švabo” Osim koga su zvali ”Štraus sa Grbavice”…
Posetioci mogu da pročitaju značenje nekih davno zaboravljenih pojmova, kao što su ONO i DSZ, Yutel, nestašice kafe i deterdženata, ali i da saznaju kakav je značaj za Sarajlije — i Jugoslovene uopšte — imalo nedeljno popodne, kako su izgledali prvi odlasci na Jadransko more i slično.
Mogu se pogledati video–spotovi predstavnika čuvene sarajevske pop–rok škole, film ”Sjećaš li se Dolly Bell” Emira Kusturice, osvajač kanske ”Zlatne palme” dokumentarac o izgradnji olimpijskih borilišta i trebevićke žičare…
Tu su i stare boce i burad iz Sarajevske pivare, dres košarkaškog kluba „Bosna“, prvaka Evrope iz 1979. godine, sa brojem 12 koji je nosio legendarni Mirza Delibašić, sanke korišćene na olimpijskoj bob–stazi na Trebeviću i još mnogo toga.
U Planeti Sarajevo vreme stane – ali samo da bi te vratio u neka druga, uzbudljivija vremena.
Izloženi su brojni predmeti iz tog perioda koji nisu obeležili samo Sarajevo, nego i sve druge delove tadašnje Jugoslavije. Tu su LP ploče i „singlice“, stari radio-aparati i gramofoni, stripovi, novine, značke, medalje, ordenja, fotoaparati, kamere… sve ono što nas momentalno prebaci u detinjstvo ili mladost naših roditelja.
Svaki predmet ima svoju priču, a mnoge od njih su potpuno nepoznate.
Recimo, da li ste znali da su baš Sarajevo i kompanija UPI odigrali ključnu ulogu u stvaranju bar-koda?
Ili da je čuvena Sarajevska arhitektonska škola, poznata i kao Sarajevski arhitektonski krug, bila pionir koja je uvela grad u najvažnije tokove jugoslovenske, pa i svetske arhitekture?
A jedan od onih „vau“ momenata svakako je podatak da je Sarajevo još davne 1950. godine imalo savremenu tartan atletsku stazu – luksuz koji tada nisu imale ni mnoge bogatije i razvijenije destinacije sveta.
I tu ću stati, da vam ne otkrijem baš sve što vas čeka u Planeti Sarajevo. Samo ću reći – ovo mesto jednostavno morate posetiti čim vam se ukaže prilika.
A onda, kad izađete odatle, možda ćete se i vi zapitati:
Da li je moguće da Sarajevo i ovi naši prostori ponovo zasijaju onim istim sjajem kojim danas sija samo Planeta Sarajevo?
Možda sam ja, zbog godina i iskustva, izgubio deo tog optimizma… ali ostaje nada da su nadolazeće generacije te koje mogu da probude taj sjaj.
A ako im zatreba inspiracija – Planeta Sarajevo je savršeno mesto da je pronađu.
