Reka koju svi znamo, ali ne poznajemo dovoljno

O Miljacki su napisane brojne pesme, a jedna od prvih asocijacija na Sarajevo upravo je ova reka.

Manje-više, svi smo čuli za Miljacku — ali koliko nas se zaista zapitalo gde se nalazi njen izvor?

Priznajem, ni ja nisam preterano razmišljao o tome dok nedavno nisam rešio da istražim, iako sam Sarajevo i Jahorinu posećivao desetine puta.

Kako nastaje Miljacka?

Priča o izvoru Miljacke podseća na primere Save i Dunava: reke koje nastaju spajanjem dve manje pritoke.
Tako i Miljacka izvire tek nakon što se Mokranjska i Paljanska Miljacka udruže u jedinstven tok.

Njihov susret nalazi se kod sela Bulozi, u kanjonu koji se spušta prema Sarajevu, oko 6 km od Bentbaše.
Sledeći put kada budem raspoložen za „zanimljivu geografiju“, planiram da pronađem baš tu tačku — mesto gde Miljacka zapravo počinje.

Mokranjska Miljacka – izvor iz srca pećine

Mistična podzemna lepota

Mokranjska Miljacka ime je dobila po selu Mokro na padinama Romanije, gde se nalazi njen izvor.
Monumentalna pećina kod Kadinog Sela, dostupna isključivo uz stručnu pratnju, skriva izvor ove rečice.
Siguran sam da bi obilazak ovog lokaliteta bio nesvakidašnje iskustvo i prilika za razvoj lokalnog turizma.

Dužine pritoka i mala hidrografska dilema

Mokranjska Miljacka duga je oko 20 km, dok je Paljanska kraća za približno sedam kilometara.
I tu nastaje dilema: u hidrografiji se obično za izvor glavne reke uzima izvor duže pritoke.
Međutim, u slučaju Miljacke, kao izvor se najčešće označava upravo — Vrelo Paljanske Miljacke.

Zašto? Odgovor i dalje ostaje nejasan, ali jedno znam: vrelo Paljanske Miljacke zaista vredi posetiti.

Paljanska Miljacka – dostupna, pitoma i čarobna

Kako stići do vrela?

Za razliku od Mokranjske pećine, Vrelo Paljanske Miljacke je lako dostupno izletnicima.
Nalazi se na severnim obroncima Ravne planine, koja pripada masivu Jahorine.

Da biste stigli do njega, u Palama je potrebno proći raskrsnicu za Jahorinu, nastaviti putem M5 ka ski-centru „Ravna planina“, a kod tržnog centra „Onogošt“ i restorana „Desko“ skrenuti desno.
Taj uski put vodi još oko 2 km do restorana „Vrelo Miljacke“. Navigacija pomaže, kao i putokazi za restoran ”Vrelo Miljacke”, ali turistička signalizacija je skromna.

Poslednji koraci peške

Od parkinga do samog vrela vodi kratka, prijatna staza (250–300 m).

To je uspon kroz šumu, uz brzake i mini-vodopade — više uživanje nego napor.

Ambijent vrela

Vrelo se nalazi u ograđenom prostoru vodoprivrednog objekta, uz nekoliko dosta bučnih„četvoronožnih domaćina“ za čije odobrovoljavanje ipak treba rezervisati par minuta .

Nema nikakvog natpisa ni obaveštenja, pa je naknadna informacija dobijena od radnika objekta bila jedina potvrda da je to – to.

Dok nisam sreo tog čoveka, huk koji je dopirao iznad malih kaskada – za koje sam pretpostavio da predstavljaju samo vrelo – naveo me je na dalju potragu, uz sumnju da možda nisam na „pravom mestu“.

No, potraga je, osim magičnog jesenjeg odela kojim je šuma bila obučena, ponudila još samo ograđeno (nadam se nekadašnje) minsko polje, tako da sam je brzo okončao.

Hladno srce planine

Temperatura vode na vrelu tokom cele godine kreće se između 6 i 6,5 °C.
Lokalitet je na oko 1.010 metara nadmorske visine.

Bistri i hladni potočići brzo se udružuju u jedan tok koji prolazi kroz Paljansku kotlinu i spušta se dalje kanjonom prema Sarajevu.

Najlepše je doći u rano proleće, kada se sneg topi i kada voda buja na sve strane.

Šuma, kamenje, stene i debela mahovina stvaraju prizor kao iz bajke.

A da — voda je pitka! I to prava planinska.

Tragovi istorije u blizini

U blizini izvora nalaze se ostaci Pavlovića tvrđave (Gradina Pavlovića), srednjovekovnog utvrđenja koje je imalo stratešku ulogu nad Paljanskom dolinom.

Tokom austrougarskog perioda ovo područje bilo je centar drvne industrije — pilane, vodenice i organizovan transport građe ostavili su traga na lokalnu tradiciju.

Predah uz reku – restoran „Vrelo Miljacke“

Restoran je smešten u idiličnom okruženju, idealnom za predah i uživanje u zvucima i prizorima Miljacke.

Pastrmka iz njihovog ribnjaka je odlična, a ćevapi su — kao i uvek u Bosni — siguran izbor.

Vredi znati:

• nema plaćanja karticama
• nema Wi-Fi signala, što je svojevrsni bonus za one koji žele mir

Proširite svoju sarajevsku rutu

Retko ko dođe u Sarajevo, a ne poseti Ilidžu i Vrelo Bosne.
Evo predloga kako da tu „standardnu“ rutu obogatite nečim posebnim i manje poznatim.

Dobrodošli na mesto gde se Miljacka pije!