by Mesina, treći grad po veličini na Siciliji, nalazi se na njenom severoistočnom delu, na obali Tirenskog mora. Specifičnost njenog geografskog položaja ogleda se u činjenici da je to tačka na ostrvu koja je najbliža kopnenom delu Italije. Od oblasti Kalabrija, koja se nalazi na suprotnoj obali, deli je uski Mesinski moreuz (ital. Stretto di Messina), širok svega oko tri kilometra.
Nakon intenzivnog i poprilično kišovitog dana provedenog u „seobi“ iz naše „baze“ u blizini Palerma na suprotnu stranu Sicilije, usledilo je predivno sunčano jutro na našem novom odredištu, malom mestu Ali Terme, smštenom 40 km južno od Mesine.
Obzirom na zgusnut plan obilaska i nedostatak vremena, morao sam da u jedan dan „uguram“ obilaske i Mesine i Catanie, pa sam moju umornu ekipu ostavio da spava i odmara na plaži i uputio se sam ka gradu – „kapiji Sicilije“.
🚗 Subotnje jutro u gradu
Subota ujutro, puste ulice, plavo nebo bez oblačka, italijanske kancone na radiju, lagana vožnja putem uz samo more – kombinacija koja me je napunila pozitivnom energijom dovoljnom da taj dan ostane upamćen kao jedan od najlepših tokom celog putovanja.
🏛️ Istorija Mesine
Mesina je osnovana u 8. veku pre nove ere od strane Grka, a tokom svoje istorije bila je pod vlašću Rimljana, Vizantinaca, Saracena i Normana, kada postaje deo Kraljevine Sicilije. Kraljevstvo je tokom nekoliko vekova promenilo više vladarskih dinastija – Normane, Anžujce, Aragonce, Savoje, Habzburge i Burbone, a 1860. ulazi u sastav Kraljevine Italije.
Zahvaljujući svom položaju, grad je oduvek predstavljao važan trgovački i strateški centar. Mesina je grad koji je kroz vekove preživeo kuge, razorne zemljotrese i ratna bombardovanja, ali je uvek uspevao da se izdiže iz ruševina.
- 1347. – jedna od prvih luka u Evropi pogođena kugom
- 1783. – razorni zemljotres
- 1908. – katastrofalan zemljotres sa cunamijem
- 1943. – savezničko bombardovanje tokom Drugog svetskog rata
Danas Mesina odiše čvrstinom i vitalnošću svojih stanovnika, sa savremenim urbanim izgledom, širokim ulicama, prelepim art-nuvo zdanjima i atmosferom optimizma karakterističnog za „La Belle Époque“ s početka 20. veka.
🏰 Forte Gonzaga i gradska luka
Prva destinacija koju sam posetio po dolasku u grad je prostor ispred tvrđave Forte Gonzaga iz 16. veka. Tokom Drugog svetskog rata koristile su je italijanske i nemačke snage, a nakon rata bila je u vojnoj upotrebi do 1976. godine, od kada je u vlasništvu opštine.
Kažem „prostor ispred“ jer je tvrđava zatvorena za posete, pretpostavljam da se čeka rekonstrukcija. Barem sam uživao u lepom pogledu na grad i rascevtano mediteransko okruženje.
U razgledanje centra krenuo sam iz gradske luke, gde sam „Pandu“ parkirao u debelu hladovinu jedne od brojnih javnih garaža. Simbol luke predstavlja tvrđava Forte del Santissimo Salvatore, zajedno sa svetionikom iz 1555. godine, koji dostojanstveno čuva ulaz u luku.
Kao i u drugim gradovima Sicilije, samo okruženje luke nije zanimljivo za posetioce – radi se o čisto industrijsko-saobraćajnom čvorištu, koje sam samo malo „zakačio“ na putu ka starogradskom jezgru.
🌸 Spontanost u starom gradu
Nisam imao striktan plan šta sve „moram“ videti, dozvolio sam sebi izliv spontanosti, jer je atmosfera tog dana u gradu bila toliko opuštajuća. Zbog svih nedaća koje je grad preživeo, mnogi Mesinu ne doživljavaju kao „must see“ destinaciju i retko ko je poseti u konkurenciji drugih sicilijanskih atrakcija.
Praktično, odmah iza prvog reda zgrada koje okružuju luku započinje najzanimljiviji deo grada.
Kolika je veličina turističkih brodova koji uplovlajvaju u Messinu najbolje ilustruje ova fotografija – praktično se ne razlikuje šta je brod, a šta je zgrada 😊.
⛪ Santissima Annunziata dei Catalani i Piazza Duomo
Odmah na početku pešačke zone naišao sam na jednu od najlepših crkava u gradu – Santissima Annunziata dei Catalani iz 12. veka. Zanimljiva kombinacija normanske arhitekture i arapskih dekorativnih elemenata na fasadi.
Samo par uličica dalje stiže se na glavni gradski trg – Piazza Duomo. Centralno mesto na njemu zauzima impresivna katedrala iz 12. veka, rekonstruisana nakon zemljotresa 1908. Građena je u normansko-romaničkom stilu, karakterističnom za Siciliju u doba normanske vladavine.
Unutrašnjost crkve je prostrana i bogata mozaicima iz biblijskih scena, dok je dekorativni plafon napravljen od drveta. U katedrali se nalaze jedne od najvećih orgulja u Italiji, statue svetaca i apostola, kao i grobnice nadbiskupa Mesine.
Posebno je zanimljiv astronomski sat na vrhu zvonika, jedan od najkomplikovanijih i najvećih astronomskih satova na svetu, napravljen 1933. godine. Svakog dana u podne, mehanička predstava okuplja veliki broj turista i posetilaca, sa petlom koji kukuriče, lavom koji riče i svečevima koji se pomeraju.
Dodatnu živost na trgu tog dana donosili su pripadnici italijanske vojske, čiji orkestar je svirao svetske i domaće klasike. Štandovi sa sicilijanskim gastronomskim delicijama i rukotvorinama, kao i improvizovani teren za odbojku na pesku, upotpunili su atmosferu.
Trg je okružen lepim zgradama nastalim nakon zemljotresa 1908., a glavni spomenik je Fontana d’Orione, barokna fontana iz 1553. godine, delo Giovannija Angela Montorsolija, učenika Michelangela.
Fontana, posvećena Orionu, mitskom osnivaču Messine, danas je glavno okupljalište lokalnog stanovništva.
Na sve četiri strane trga su kafići, taverne, restorani sa baštama, treba samo odabrati onaj sa najvećom hladovinom i uživati u svom tom šarneilu, razdragonsti i pozitivnoj energiji.
La vita è bella, zar ne 😊
🙏 Tempio di Cristo Re – monumentalni memorijal
Čak ni obilna golubova „velika nužda“ po mojoj beloj majici nije narušila uživanje…
Ovo akumuliranje energije dobro je poslužilo za mali napor ka poseti Tempio di Cristo Re, monumentalnoj crkvi i vojnom memorijalnom kompleksu izgrađenom na jednoj od najimpresivnijih panoramskih tačaka Mesine.
Kompleks je podignut 1937. godine, prvobitno sa sakralnom funkcijom, a nakon završetka II svetskog rata prilagođen je i postao memorijal za sve poginule italijanske vojnike.
Hram je izgrađen na mestu gde je nekada stajala srednjovekovna tvrđava Rocca Guelfonia. Ima osmostranu (oktogonalnu) osnovu i veliku kupolu, izvedenu u stilu inspirisanom neobaroknom arhitekturom.
Na kupoli i oko nje postavljene su bronzane statue vrline, poput vere, nade, pravde i mudrosti. Ispred ulaza dominira Cristo Re (Hristos Kralj), delo Tore Edmonda Calabròa.
Ispod kupole nalazi se mauzolej, gde su sačuvane kosti i imena mnogih italijanskih vojnika, uključujući veliki broj neidentifikovanih. Centralni deo zauzima simbolični Milite Ignoto (nepoznati vojnik) u marmornom sarkofagu.
Ulaz u kompleks je besplatan, dok se poseta La Torre di Macalda, jedinom preživelom segmentu tvrđave Rocca Guelfonia, plaća.
Na vrhu tornja 1935. postavljena su velika bronzana zvona, treća po veličini u Italiji, izlivena od ostataka topova iz II svetskog rata.
🌅 Kraj posete i povratak
Nakon ovog kratkog istorijskog časa i spektakularnog pogleda na grad, more i Kalabriju, morao sam okončati posetu Mesini i uputiti se nazad u naše malo mesto.
Popodne nas je čekao jednako atraktivan program – obilazak drugog po veličini sicilijanskog grada, Catanie, o čemu pišem u narednom blogu.
