April 20, 2024

Osijek, šarmanta opuštenost prestonice Slavonije

Kako je moguće da o gradu kome sam u poslednjih skoro četvrt veka bio preko 70 puta, nisam do sada napisao blog?!

‘’Tajna’’ je u tome što u Osijek (osim u slučaju svog prvog, posleratnog, dolaska o čemu sam pisao OVDE) ne dolazim kao turista, nego u posetu mestu i ljudima koje, bez preterivanja, odavno doživljavam kao porodicu.

Neobičnom i srećnom igrom slučaja, u Osijeku smo stekli prijateljstva koja po svom intezitetu i kvalitetu dobrano premašuju klasične bratsko – sestrinske odnose, tako da će taj grad i sve povezano sa njim zauvek imati zaista posebno mesto u mom srcu.

Kada je sve to tako, onda je pomalo teško napisati klasičan ‘’koristan’’ prilog u stilu ‘’kako smo se proveli i šta smo videli za vikend u Osijeku’’, nego ću pokušati ovim mozaikom mojih sećanja na zanimljivosti ‘’grada na Dravi’’, motivisati što veći broj ljudi da ga uskoro posete.

Ima ‘’ u crtanju portreta’’ Osijeka još jedna sentimentalna, lična nit – to je varoš koja neodoljivo podseća na davno nestali, moj rodni grad, Novi Sad.

Kakav je danas Osijek, takav je Novi Sad nekada bio, a poneke sličnosti i paralele su fascinantne.

Tog Novog Sada više nema, ovo je sada jedan potpuno drugi grad u svakom smislu, no to je neka druga tema.

Današnji Osijek ima puno više sličnosti sa npr. Somborom, još jednom idealnom vikend destinacijom o kojoj sam nedavno pisao OVDE.

Dakle, vikend u Osijeku – savršena ideja!

No, kada se pažljivo istraži šta je sve interesantno i u njegovoj okolini, shvatiće se da je jedan vikend nedovoljan i da su ponovni dolasci neizbežni.

Osijek je administrativni centar Osječko – baranjske županije, nalazi se na desnoj obali reke Drave i sa svojih 96 000 stanovnika najveći je grad u Slavoniji i četvrti po veličini u Hrvatskoj.

Navedenu cifru treba shvatiti vrlo uslovno jer je Osijek, kao i cela Slavonija nažalost, poslednjih godina postao grad koji je simbol za masovno iseljavanje ljudi, u potrazi za boljim životom negde u Evropi, a najčešće u Irskoj.

Od Zagreba je udaljen 290 km i ta se razdaljina prelazi ‘’za tili čas’’ zahvaljujući kombinaciji auto puteva ‘’Slavonika’’ i nekadašnjeg ‘’Bratstva i jedinstva’’.

Ko voli da istražuje i ima vremena, može da se od Zagreba do Osijeka provoza čuvenom Podravskom magistralom, ušetdeće i na gorivu i na putarinama.

Zahvaljujući ”Slavonici”, za samo pola sata se od Osijeka stiže do graničnog prelaza Svilaj i Bosne i Hercegovine, na pravcu koji će jednog dana kada auto put kroz BiH bude završen, spojiti slavonsku sa bosanskom prestonicom i putovanje maksimalno vremenski skratiti.

Isti auto–put samo u suprotnom pravcu spaja Osijek sa 60 km udaljenim graničnim prelazom Duboševica i Mađarskom, a odatle se zahvaljujići njihovoj mreži auto puteva za čas stiže i do Budimpešte.

Pečuj, jedan od najlepših gradova u Mađarskoj udaljen je 85 km, a o raznim kobinacijama koje bi objedinile turističke zanimljivosti u ovom području pisao sam OVDE.

Od Sombora je udaljen 75 km i ta je opcija posebno zanimljiva jer podrazumeva vožnju kroz pitoresknu Baranju.

Od Novog Sada postoje tri ravnopravne (po kilometraži) opcije – preko Bačkog Petrovca, Odžaka i graničnog prelaza Bogojevo/Erdut, preko Iloka i Vukovara sa razlikom na koji način se dolazi do Iloka, da li preko Bačke Palanke ili sremskom stranom uz Dunav.

U svim slučajevima ukupna razdaljina kreće se oko 110 km.

Što zbog kvaliteta puta, što mnogo zanimljivijih usputnih destinacija, preporuka je za pravac preko Iloka.

Ilok kao turistička destinacija biće tema jednog od narednih blogova, a o interesantnom Muzeju vučedolske kulture koji se nalazi pre ulaska u grad Vukovar, pisao sam OVDE.

U priči oko saobraćajne povezanosti i stanja infrastrukture ne smem da zaboravim i Zračnu luku Osijek.

Ovaj aerodrom koji se nalazi u blizini sela Klisa, udaljen je od grada samo 18 km, no nažalost njegova iskorišćenost je na jako niskom nivou.

U danima kada pišem ovaj blog čitam najavu ”Ryanaira” da će uspostaviti ponovo saradnju sa Osijekom i uvesti letove za nekoliko evropskih destinacija, što je svakako odlična vest.

Kada već pišem o okolini Osijeka, ono što je sastavni deo njegove turističke ponude i jedna  od prvih asocijacija na ovaj deo Hrvatske je Park prirode Kopački rit, a naše utiske o poseti ovom nadaleko poznatom prirodnom rezervatu možete pročitati OVDE.

Ostaćemo još malo sa te, leve, strane Drave jer se tu nalaze dva zanimljiva lokaliteta – Zoo vrt Osijek i plaža Copacabana, popularana ‘’Kopika’’.

Zoo vrt je osnovan daleke 1955. godine i sa svojih 11 ha je najveći zoo vrt u Hrvatskoj.

Foto: https://www.zoo-osijek.hr/hr/

U njemu obitava oko 80 životinjskih vrsta, a staništa tigrova, lavova, afričkih divljih pasa i žirafa spada u najveća u Evropi.

Ceo prostor je prepun zelenila i veoma prostran, smešten uz samu obalu Drave, udaljen od gradske buke i gužve.

U vrtu postoji i akvarijum sa oko dvadeset životinjskih vrsta.

Dva kilometra nizvodno nalazi se najlepša plaža na celom toku Drave – Copacabana.

U stvari radi se o, prošle godine sveže rekonstruisanom, kupališnom kompleksu koji osim prelepe peščane plaže sadrži bazene, tobogane, sportsko – rekreativne sadržaje i ugostiteljske objekte.

Foto: FB Copacabana

Do njega se može stići automobilom, gradskim prevozom, ali i peške jer je sa obe strane Drave prelepo uređeno šetalište, a zahvaljujući pešačkom mostu preko reke (Most mladosti) od centralnog gradskog trga do plaže ima samo 1,5 km, što je zaista nesvakidašnja pogodnost.

Inače, sam most predstavlja posebnu atrakciju zahvaljujući fantastičnoj noćnoj rasveti u bezbroj različitih kombinacija.

Izgrađen je 1981. godine, a Drava je premoštena jednim rasponom dugačkim 210 metara.

Most je stradao u ratu 1991.godine, a obnavljan je 1993. i 2007, da bi u velikoj Coca Cola akciji 2017. dobio atraktivnu dekorativnu rasvetu.

Idemo sada na malo i na suprotnu obalu….

Ono što i u današnje vreme nas Novosađene u Osijeku asocira na naš grad jeste šetalište pored reke.

Kod nas ‘’Kej’’ na Dunavu, a ovde ‘’Promenada’’ uz Dravu.

Divno uređeno, sa puno zelenila, rekrativnih sadržaja i ugostiteljskih sadržaja, ovo šetalište se i nadalje proširuje i uređuje pa će njegova ukupna dužina nakon završetka aktuelnih radova biti fascinantnih 12 km.

Usput ćete sresti i čuvenog slikara Pabla Picassa, tačnije njegovu skulpturu koja je na Promenadi još od 1982.godine i koja je postavljena u čast sto godina od slikarovog rođenja.

Raritet je u činjenici da je to jedini Picassov spomenik izvan njegove rodne Španije.

Kada smo već kod uličnih skulptura i spomenika spomenuću još i ”Šetača”, jednog od gradskih simbola koji se na Trgu republike nalazi još od 1974.

Radi se o bronzanoj skulpturi književnika i publiciste Augusta Cesarca kojoj su građani sponatano nadenuli nadimak ”šetač” koji se u prethodnih pet decenija u potpunosti ukorenio u internoj komunikaciji.

Bila je to prva ulična skulptura u Hrvatskoj i uopšte u ovom delu Evrope.

No, vratimo se mi na Promenadu.

Uz šetalište nalazi se i najpoznatiji osječki hotel – hotel ‘’Osijek’’, a nedaleko odatle je i marina, dobro izolovana i ‘’skrajnuta’’ sa glavnog toka Drave (”Zimska luka”).

Nekako ovde taj lagani slavonski ritam i opuštenost najviše dođu do izražaja, pa nemojte propustiti koji trenutak meditacije uz šolju/čašu omiljenog pića i pogled na pitomu Dravu.

Spomenuh hotel ‘’Osijek’’, i zaista bi bilo perfektno tu se smestiti prilikom posete gradu, no to usled visokih cena zasigurno nećete uraditi – svakako je izbor smeštaja u gradu svake godine sve veći.

Od hotela poznati su i najstariji gradski hotel ‘’Central’’ koji se nalazi na glavnom gradskom trgu (Trg Ante Starčevića) i nedaleko odatle ,u Županijskoj ulici, odličan privatni pansion & hotel Waldinger.

Da ja dolazim kao turista u grad, odabrao bih neki od malih pansiona u okviru osječke Tvrđe, no svakako da treba prostudirati šta se sve nudi na Bookingu, Apartamaniji.hr, Airbnb itd.

Glavni gradski trg – Trg Ante Starčevića, nastao je krajem XVII veka i prvobitno je bio mesto održavanja sajmova, prvenstveno stočnih.

Danas je to omiljeno okupljalište Osječana koje je jedinstveno u Hrvatskoj po tome što je ovo jedini trg koji ima podno grejanje!

Trg ima neobični, trouglasti oblik, sa severne strane je Ribarska ulica koja vodi do Drave i šetališta Promenada, sa istočne je Kapucinska ulica, a sa južne Županijska.

Na trgu se osim spomenika Ante Starčevića, političara iz XIX veka, nalazi i skulptura ‘’Grupa građana’’, pomenuti hotel ‘’Central’’, prelepa zdanja Županijskog poglavarstva (palata Normann) i Gradske kuće, te fontana okupana duginim bojama.

”Grupa građana”
Fontana, u pozadini župna crkva Svetih Apostola Petra i Pavla
Županijsko poglavarstvo

Zanimljivu priču ima barokna zgrada na severnoj strani na čijem se pročelju nalazi statua slona.

Slona je vlasnik, trgovac Ivan Lepizig, postavio na tako vidno mesto iz dva razloga – da bi privukao kupce u svoju prodavnicu robe iz dalekih, istočnih krajeva, a u istom prostoru se tada mogla odigrati popularna Ugarska lutrija u kojoj je slon kao simbol sreće, trebao biti od ključne pomoći.

Ukoliko sa trga krenemo na jug Županisjkom ulicom, na samom njenom početku su prostorije Turističke zajednice grada Osijeka, gde se možete snabdeti potrebnim materijalima i i informacijama.

Nakon samo 20-30 metara stižemo do najznačajnijeg verskog objekta u gradu i jednog od njegovih simbola, crkve svetih Petra i Pavla Apostola.

Kao i u novosadskom slučaju crkve Imena Marijinog, i u Osijeku će za svoju najveću crkvu gotovo svi koristiti izraz ‘’katedrala’’, iako ona to, po crkvenom administrativnom ustrojstvu, zapravo nije – kod nas je katedrala samo ona u Subotici, u osječkom je katedrala u Đakovu gde je sedište Đakovačko-osječke biskupije.

Dakle, konkatedrala, kako glasi formalno ispravni izraz, datira iz 1900. godine kada su radovi na njenoj izgradnji, koje je inicirao čuveni biskup Josip Juraj Štrosmajer, nakon 6 godina, konačno završeni.

Ovo grandiozno zdanje, čiji je toranj visok 90 metara, izgrađeno je u neogotičkom stilu, sa netipično, bogato, oslikanom unutrašnošću.

Crkva je pretrpela ozbiljna oštećenja (preko 100 puta je pogođena) u ratu 1991, a radovi na njenoj obnovi traju i danas.

Nedaleko od ‘’katedrale’’ još jedna prelepa zgrada i značajno sedište kulture Osijeka – zdanje Hrvatskog narodnog kazališta.

Pozorišno zdanje svečano je otvoreno 31.12.1866. a HNK Osijek je najznačajnije i najpoznatije kazailšte u Slavoniji.

Sama pozorišna sala neodoljivo podseća i na salu Narodnog pozorišta u Beogradu i na HNK u Zagrebu.

Nažalost, tokom rata devedesetih (16.11.1991.), sa okupiranog područja Baranje ispaljen je zapaljiv fosforni projektil čijim dejstvom se krov pozorišta zapalio i u potpunosti urušio.

Zgrada je obnovljena tri godine kasnije.

Prekoputa pozorišta je zgrada Skupštine Osječko-baranjske županije.

Vratimo se na Trg Ante Starčevića i neka on bude početna tačka osječke šetnje koju svako ko prvi put dođe u grad, mora da realizuje.

‘’Savršeni krug’’ koji je minimum za elementarno upoznavanje grada, podrazumeva šetnju od trga ka istočnoj strani grada, najpre Kapucinskom ulicom, a potom njenim nastavkom – Evropskom avenijom, sve do Tvrđe, koja bi bila krajnja tačka u tom smeru.

Povratak bi bio u celini, već opisanom Promenadom, uz Dravu skroz do hotela ”Osijek”, u čijoj blizini postoji poveći parking, ukoliko u grad dolazite autom.

Na samom početku ulice nalazi se Kapucinski samostan i crkva posvećena apostolu sv. Jakovu Starijem.

Samostan je izgrađen 1710.godine, a crkva 1727.

Ovaj sveštenički red (kapucineri) nastao je 1525. godine odvajanjem od Franjevaca i zasnovan je na originalnim idealima Franje Asiškog (život u materijalnom siromaštvu, putujući način propovedanja itd.)

Osijek je bio početkom XX veka verni pratilac evropskih arhitektonskih trendova, a možda najlepši trag ostavila je secesija čije ćete najlepše primerke u vidu velelepnih vila susresti šetnjom u preporučenom smeru (Kapucinska/Evropska avenija).

Ono po čemu još podseća na Sombor i nekadašnji Novi Sad je mnoštvo zelenila u gradu, a upravo nadomak Tvrđe su i najlepši parkovi – Perivoj kralja Tomislava, Perivoj kralja Petra Krešimira IV, Park kneza Branimira, Park kralja Držislava.

Ukoliko dolazite u proleće, zasigurno ćete maksimalno uživati u ovom bogatstvu zelenila u samom gradskom središtu.

Često ćete čuti da se Osječani međusobno nazivaju Essekeri, to im dođe kao neka vrsta kolektivnog nadimka, koji predstavlja izvedenicu iz reči Eszek kako je glasio prvi (zapisani) naziv za grad iz 1196.godine.

Tadašnji gradić zauzimao je upravo prostor na kojem će vekovima kasnije niknuti čuvena Tvrđa.

Prvu utvrdu grade Turci tokom XVI veka, a Austrijanci nakon pobede i proterivanja Turaka 1687.godine ulaze u grad i otpočinju sa opsežnim radovima na osnaživanju i osavremenjivanju Tvrđe.

Radovi su u većoj meri privedeni kraju dvadesetih godina XVIII veka, kada ceo prostor dobija formu i izgled koji je uglavnom očuvan do danas.

Ceo kompleks osječke Tvrđe još jedna je u nizu snažnih asocijacija na Novi Sad, odnosno na Petrovaradinsku tvrđavu i (posebno) na njeno podgrađe.

Mislim da nema Novosađanina kojem ta sličnost ne bude prva pomisao kada prvi put stupi na kaldrmu ovog najupečatljivijeg simbola grada na Dravi.

Centralnu poziciju tvrđave zauzima Trg sv. Trojstva, poznato mesto okupljanja i organizacije različitih vrsta manifestacija.

Nama je još u sećanju veličanstveni koncert kojeg je ovde 2014. održao Đorđe Balašević, a ukoliko dolazite u Osijek u prednovogodišnje vreme, ovde ćete uživati u beskrajno veselom, šarenom i lepo organizovanom adventu.

Mi smo bili proteklog decembra, nekoliko dana nakon Božića i maksimalno uživali u pozitivnoj atmosferi, divnom društvu i savršeno upakovanom božićno-novogodišnjem kiču.

Centralno mesto na trgu zauzima zavetni kip sv. Trojstva iz 1729. podignut nakon epidemije kuge kao zaštitinik preživelog stanovništva od eventalnog povratka opake bolesti.

Na trgu se nalazi nekoliko prelepih zdanja – Arheološki muzej, nekadašnja Zgrada straže, svakako je najupečatljivija, a pored nje tu su i zgrada Akademije za umjetnost i kulturu (Sveučilište J.J. Štrosmajera), zgrade Muzičke i Ekonomske škole, a najstarije zdanje (1702.god.) na ovom prostoru je zgrada Muzeja Slavonije, nekadašnji Gradski magistrat i komorska direkcija.

Arheološki muzej
Zgrada Ekonosmke i upravne škole (levo)
Muzej Slavonije

Inače, prvobitni naziv trga bio je Vinski trg jer su na njemu baranjski vinari prodavali svoja vina lokalnom stanovništvu i vojsci.

Kroz vekove, trg je menjao svoj naziv čak šest puta, da bi današnje ime bilo ustanovljeno 1992.

Na njegovoj jugoistočnoj strani, na početku ulice Franje Kuhača nalazi se i sedište osječkog gradonačelnika.

Na dijagonalno suprotnoj strani, ulicom Jurja Križnarića vrlo brzo se stiže na istoimeni trg na kojem se nalazi impozantmo zdanje crkve sv. Mihaela, podignuto 1725.godine na mestu srušene Kasim-pašine džamije.

Od verskih objekata treba svakako pomenuti i franjevačku crkvu sv. Križa iz 1732. takođe podignutu na mestu srušene, Sulejman-hanove džamije.

Kompleks koji osim crkve sačinjava poveći samostan nalazi se severoistočno od centralnog trga u Franjevačkoj ulici.

U Tvrđi se nalaze brojne obrazovne institucije, pored već pomenutih škola tu su i 2. i 3. osječka Gimnazija, Prehrambeno-tehnološki fakultet i Akademija znanosti i umjetnosti.

Muzejsko – kulturološki segment upotpunjuju Muzej školjaka i vodenog sveta te galerija Kazamat, dok je ugostiteljsko – turistička ponuda sve brojnija.

Veliki je broj kafića, pivnica, barova, kao i hostela i pansiona, pa kao što na početku rekoh, možda je Tvrđa i najbolji izbor za smeštaj onima koji će u Osijeku malo duže boraviti.

I pored značajnih restauratorskih radova preduzetih u Tvrđi poslednjih godina i dalje postoji značajan broj oronulih fasada (kao i u našem podgrađu Petrovaradinske tvrđave), koje mi ”bodu oči”.

Uglavnom se radi o privatnim objektima, sa nerešenim imovinsko – pravnim odnosima, sa velikim brojem vlasnika itd.

Tačno zamišljam celu Tvrđu sređenu i našminkanu kako se ravnopravno ”nosi” sa mnogim, poznatijim srednjeevropskim turističkim destinacijama.

Valjda ćemo i to dočekati jednog dana.

Da sam ovaj blog pisao pre recimo 15 godina onda bih njegov deo ”gde jesti u Osijeku” započeo upravo tu, u Tvrđi, u mom tada omiljenom restoranu ”Slavonska kuća”.

Sada da prepričavam moju ushićenost ambijentom i ponudom deluje mi besmisleno jer čujem da restoran trenutno ne radi.

Ako dođete u Slavoniju, zaista bi učinili veliku nepravdu prema sopstvenim čulima ukoliko ne biste probali barem nešto iz čuvenog arsenala ovdašnjih delicija i specijaliteta.

Kulen, čvarci i ostali ”plodovi tora”, ”fiš” (riblji paprikaš), čobanac (gulaš od 3-4 vrste mesa ) i šaran na rašljama samo su neki od najbitnijih ”naslova” ovdašnje kuhinije.

Mislim da je najbolja ideja da svoj gastro kutak potražite negde na obodima grada, u Baranji koja je poznata kao vrhunska kulinarska destinacija.

Možda baš u čuvenoj ”Čingi-Lingi” čardi u selu Bilje, 5 km od centra Osijeka, koju je i Đole Balašević opevao u jednoj od svojih poslednjih pesama.

Neke od fotki koje sam priložio nastale su u restoranu ”Citadela” u selu Vardarac (10 km od grada) i to slučajno jer ”Kod Varge” u Bilju toga dana mesta nije bilo ”ni za lek”.

Neću se sad udaljavati dalje u Baranju, no ugostiteljsko – turistička priča sela Karanac gde smo dočekali jednu davnu Novu godinu, zaslužuje posebnu pažnju, kao uostalom i cela ova regija kojoj tepaju da je ”hrvatska Toskana”.

Naravno, restorane ćete istraživati sve dok se ne združite i ne zbratimite sa nekim od ovdašnjih dragih ljudi.

E, tada će vam vaš ”lega” sve ovo opisano sam spremiti, pa će celokupan doživljaj biti još lepši i topliji.

Slavonci imaju karakterističan naglasak i govore najčistijim književnim jezikom.

Specifičan način govora, kao i u našem, vojvođanskom slučaju, nadaleko ih ”odaje”, pa ćete bez greške na nekoj pumpi usred Italije iz prve pogoditi da se kraj vas zatekao neki ”lega”.

Naravno ”lega” predstavlja izvedenicu od reči kolega i nezamisliv je razgovor dvoje Osječana bez upotrebe ove reči, baš kao što je kod nas nekad bio ”gari” (za neupućene – izvedeno od reči drugari).

Poslednje što ću pomenuti sa spiska onoga šta u današnjem Osijeku asocira na nekdašnji Novi Sad je tramvaj!

Najstariji tramvaj u Hrvatskoj je upravo osječki i sa radom je počeo 1884.godine.

Prve tramvaje vukli su konji da bi do elektrifikacije došlo 1926.

Kad bolje razmislim, nisam se niti jednom provozao tramvajem i pored svih silnih poseta gradu.

Moram tu ”nepravdu” hitno ispraviti, ponajviše i da moj Dario konačno debituje u ovom prevoznom sredstvu, koje se sve ređe sreće.

Za kraj, idemo na još jedno kupanje!

Putem koji vodi do Našica, na 25 km od grada, u blizini sela Bizovac, nalaze se čuvene Bizovačke toplice.

U potrazi za naftom, na dubini od 1830 metara, radnici INE su daleke 1967.godine pronašli vrelu vodu (96C) bogatu mineralima.

Drugi geotermalni izvor je bio plići (1650m), voda nije bila toliko vrela (85C), ali sličnog sastava kao ona sa prvog izvora.

Sa eksploatacijom se krenulo odmah, a postepeno su građeni zatvoreni i otvoreni bazen, smeštajni kapaciteti itd.

Moj prvi dolazak u Osijek i u ove krajeve upravo pamtim i po Bizovačkim toplicama.

Mislim da sam tada, kao klinac, imao prvi put priliku da se sretnem sa toplom i prilično smrdljivom geotermalnom vodom, i to sam upamtio kao specifičan doživljaj.

Zato mi je i bilo interesantno kada sam posle više od 40 godina posetio ovaj, sada već ne samo lečilišni nego i turistički centar

Još  1997. završena je izgradnja Aquapolisa, savremenog kupališnog kompleksa koji sadrži 9 bazena i 1500 m2 vodene površine.

Mi smo Bizovac posetili tokom proleća 2019. i tada mi je delovalo da je proces rekonstrukcije (ipak je 1997. bila davno) stigao negde do pola puta – neki delovi kompleksa su bili u savršenom stanju i delovali novo, dok je bilo i dotrajalih segmenta – veliki tobogan npr.

Nadam se da su u međuvremenu uspeli da završe sve potrebne radove kako bi posetioci (kapacitet je 6000 ljudi tokom leta), mogli u potpunosti da uživaju u ukupno 11 bazena, različitih veličina i profila.

U svakom slučaju, sasvim solidna alternativa mađarskim banjama, no ko ima vremena prava stvar je probati i jedno i drugo.

Eto, iako je priča bila prilično zbrda – zdola, nadam se da je dovoljna inspirativna za svakoga ko bi se uputio u istraživanje i upoznavanje ovog lepog grada i njegovog zanimljivog okruženja.

Upoznajte grad i ljude, prepustite se njihovom specifičnom humoru, nesvakidašnjoj toplini i dobrodušnosti i biće to ljubav na prvi pogled.

A, takva ljubav zaborava nema….

p.s. Hvala mojim dragim osječkim prijateljima na decenijama bezrezervne podrške, iskrenog prijateljstva i ljubavi.

Sa vama je ovaj život postao mnogo lepši i bogatiji i nadam se da ćemo ga još dugo zajednički ”puniti” novim i lepim slikama,događajima i sadržajima.

3 thoughts on “Osijek, šarmanta opuštenost prestonice Slavonije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *