Skijanje u Francuskoj – Val Cenis – januar 2026.

Četvrtu godinu zaredom, prvi dani u godini bili su rezervisani za naše zimovanje u Francuskoj.

Nakon Isole 2000, Aurona, Serre Chevaliera, Les 2 Alpesa, Alpe d’Hueza i Les Sybellesa, sedmi francuski skijaški centar koji sam posetio bio je Val Cenis.

Ovu destinaciju „merkao“ sam godinama jer spada među najpovoljnije u ponudama ovdašnjih skijaških udruženja i turističkih agencija, i sada je ova prelepa dolina u savojskim Alpima konačno došla na red.

Kako smo izabrali aranžman?

Nakon nekoliko godina tokom kojih smo bili verni udruženju/agenciji SKI FUN, ove sezone „promenili smo dres“ 😊

Podela unutar franšize SKI FUN uzrokovala je znatno slabiju ponudu koju je imala beogradska (otcepljena) filijala, dok nam opcije iz Hrvatske i Slovenije nisu odgovarale jer nisu obuhvatale autobuski prevoz.

Da, opcija autobusa je drugu godinu zaredom aktuelna jer za komotniju i turistički atraktivniju varijantu putovanja automobilom nemamo adekvatno vozilo – nas četvorica ne stajemo ni u jedno trenutno raspoloživo, dok bi varijanta da nas dvojica sami idemo našim Golfom bila značajno skuplja.

Uglavnom, naš izbor za ovu zimu bilo je Udruženje ljubitelja skijanja SKI BUS iz Beograda, kako im glasi pun i zvaničan naziv.

Moje prvo skijanje u Francuskoj (pre 12 godina) upravo je bilo realizovano preko ovog udruženja i utisci su bili sasvim zadovoljavajući.

Imaju izuzetno zanimljivu ponudu jeftinih aranžmana koje objavljuju polovinom septembra, a meni je posebno bila zanimljiva činjenica da su se pojavili programi za skijališta u Švajcarskoj i Italiji, koja su bila u cenovnom rangu najpovoljnijih destinacija u Francuskoj, što do sada nije bio slučaj.

No, s obzirom na to da je naš termin „zacementiran“ školskim raspustom, to je značajno skratilo naše premišljanje.

Iskreno, veliku dilemu sam imao između aranžmana Val Cenis i Orelle / Val Thorens.

U slučaju da smo se odlučili za ovaj drugi, imali bismo jedinstvenu priliku da se za male pare skijamo na jednom od najpoznatijih evropskih skijališta, no bojazan da gondola, kao jedina veza između Orellea (u kome bismo bili smešteni) i Val Thorensa, možda ne bi radila usled lošeg vremena, „odvukla“ je naše premišljanje u drugom smeru.

Možda je presudan momenat u odluci da se opredelimo za Val Cenis bio naziv aranžmana – Ski Tour de France, koji je podrazumevao mogućnost da se za 50 evra dokupi paket izleta na dodatna četiri skijališta (La Norma, Val Fréjus, Aussois i Bonneval-sur-Arc).

Navedena skijališta, ravnomerno raspoređena duž doline Maurienne, zajedno sa Val Cenisom obuhvaćena su jedinstvenim regionalnim ski-pasom, što predstavlja pravu poslasticu za one željne stalnog istraživanja i sticanja novih iskustava.

Nažalost, na licu mesta realizacija programa doživela je fijasko zahvaljujući izuzetno lošoj organizaciji i smušenosti neiskusnog i mladog vodiča SKI BUS-a, tako da smo od četiri destinacije organizovano posetili samo jednu (La Normu), dok smo u sopstvenoj režiji otišli još i do Bonneval-sur-Arca.

Ovi izleti i izveštaji sa drugih skijališta biće tema posebnih blogova.

Bez obzira na sve navedeno, ukupan utisak je više nego povoljan, posebno kada se realno analizira odnos uloženog i dobijenog.

Gde se nalazi Val Cenis?

Što zbog moje nedovoljne pažnje, što zbog male konfuzije na Google mapama, trebalo mi je izvesno vreme da shvatim da Val Cenis nije konkretno mesto, već objedinjeni naziv za pet alpskih sela (Bramans, Sollières-Sardières, Termignon, Lanslebourg-Mont-Cenis i Lanslevillard) koja čine opštinu Val Cenis.

Od navedenih pet sela, samo prva dva (Bramans i Sollières-Sardières), na koja se nailazi dolazeći iz pravca tunela Fréjus, ne izlaze na ski-staze, dok preostala tri čine jedinstven ski-centar.

Ukupna dužina od Bramansa do Lanslevillarda iznosi 17 km, a sva mesta su međusobno povezana shuttle i redovnim autobuskim linijama.

Najveće i najživlje mesto je Lanslevillard, dok smo mi bili smešteni u Lanslebourgu, čiji su sadržaji bili sasvim dovoljni za naše skromne prohteve i potrebe.

Ukupna kilometraža od Novog Sada do Lanslebourga iznosi 1.260 km i u tom smislu je Val Cenis jedno od najbližih francuskih skijališta.

Itinerer je manje-više poznat i dobrim delom isti za sve koji su upućeni ka francuskim skijalištima – autoputem od Beograda, preko Hrvatske, Slovenije i Italije do tunela Fréjus, koji je ujedno i granica između Italije i Francuske.

Od tunela do Lanslebourga ima 30 km, a sa autoputa se skreće kod grada Modane.

Kako je proteklo putovanje?

Ako bismo gledali samo dolazak – nikada gore!

Sve moje crne slutnje o tome kako će izgledati primena novouvedenog EES sistema na granicama „šengenske zone“ tog petka, 2. januara, su se obistinile.

O besmislenosti ove EU birokratsko-policijske izmišljotine biće još mnogo diskusija i analiza; ovde ću samo reći da će se sva putovanja u budućnosti, ukoliko se nešto drastično ne promeni, pretvoriti u istinsko mučenje.

Kada se sa EES sistemom „ukombinuje“ tradicionalni masovni povratak balkanskih gastarbajtera sa novogodišnjih praznika ka svojim destinacijama u zapadnoj Evropi, nespremnost i neorganizovanost hrvatske granične policije i nekreativnost organizatora putovanja u odabiru alternativnih graničnih prelaza, onda je epilog od 12 sati provedenih na prelazu Batrovci/Bajakovo nekako logičan.

Da nevolja nikada ne ide sama potvrdio je i nastavak putovanja, pa smo tako „odsedeli“ preko sat vremena kod naplatnih kućica u blizini Milana, da bi zadržavanje od četiri sata pred tunelom Fréjus bilo najgora moguća završnica ovog mučenja koje je trajalo neverovatnih 36 sati.

Povratak je bio u granicama normale, tekao je glatko i bez problema, pa je uz (planirano) trosatno zadržavanje u tržnom centru Vicolungo kod Novare njegovo ukupno trajanje iznosilo 21 sat.

Autobuski prevoz poveren je čačanskoj firmi Sviv Travel (iskreno, nikad čuo) – etažni autobus sa konstantnim problemima neusaglašenosti grejanja i hlađenja između gornjeg i donjeg dela.

Vozači – vrhunski profesionalci i istinski heroji ovog putovanja.

Koliko je sve to koštalo?

Cena aranžmana, koji je obuhvatio autobuski prevoz, šestodnevni ski-pas (važeći na pomenutih pet skijališta sa preko 300 km staza) i smeštaj u četvorokrevetnom apartmanu, iznosila je neverovatnih 465 evra!

Nisam siguran da je moguće proći jeftinije u bilo kojoj varijanti.

Na osnovnu cenu treba dodati 15 evra godišnje članarine u ski-udruženju i 10 evra boravišne takse.

Ukoliko neko želi ovaj aranžman sa sopstvenim prevozom, cena se umanjuje za 70 evra.

Svi ostali troškovi spadaju u individualne – zavise od toga šta ko želi i šta kome treba.

Mi smo tradicionalno nosili od kuće konzerve i gotova jela, a neophodne nabavke obavljali u marketima „Sherpa“ i „Carrefour“ u našem mestu, koji su bili udaljeni od smeštaja 10–15 minuta hoda.

Za one koji dolaze automobilom preporuka je da stanu u neki veći tržni centar usput i tamo obave kupovinu – ove dve prodavnice su male i pomalo „nabijene“, a zna da bude gužva kada se svi istovremeno „sjatimo“ u njih.

Sasvim sigurno su i cene niže što je market veći i frekventniji.

Jedno veče smo izašli u lokalni bar, a drugo na večeru – cene pića su visoke, dok su cene hrane pristojne.

U kafićima i barovima na stazama cene su sasvim prihvatljive, a u poređenju sa Kopaonikom i Jahorinom čak i niže.

Kakav nam je bio smeštaj?

Apartmanski kompleks Résidence Le Valmonts nalazi se uz samu ski-stazu, što mu je i najveća prednost.

Podeljen je u četiri celine (A, B, C i D) i ima ukupno 176 apartmana.

Izgrađen je u tradicionalnom alpskom stilu, sa kombinacijom kamena i drveta, savršeno uklopljen u okruženje.

Nama se baš dopao jer, uz perfektnu lokaciju, ima neku svoju unutrašnju lepotu i pravu planinsku atmosferu.

U cenu aranžmana uključeno je i korišćenje bazena i saune, dok se tursko kupatilo dodatno naplaćuje.

Na recepciji su besplatan Wi-Fi i sto za bilijar.

Nisam se raspitivao koliko košta Wi-Fi za korišćenje u sobama, jer smo već drugu godinu zaredom orijentisani na kupovinu eSIM kartice koja zadovoljava potrebe nas dvojice – 30 evra za mesec dana neograničenog interneta na prostoru EU.

Naš apartman bio je na najboljem mogućem mestu, u B odeljku, lociranom iznad recepcije i bazena, sa pogledom na ski-stazu i najbližom mogućom pozicijom skijašnice.

Apartman se sastoji od spavaće sobe, hodnika, kupatila, odvojenog WC-a, terase i dnevnog boravka sa kuhinjom, trpezarijskim stolom i kaučem na razvlačenje na kojem smo nas dvojica spavali.

Uz dobru organizaciju rasporeda stvari, prostor je bio sasvim dovoljan za prijatan boravak.

U „vakum“ kesama nosili smo svoje peškire, jastučiće, čaršave i navlake za ćebe i time izbegli dodatne troškove na licu mesta.

Depozit koji smo onlajn platili unapred iznosio je 300 evra za slučaj eventualne štete u apartmanu, dok smo završno čišćenje i spremanje odradili prilično efikasno, uprkos gotovo neupotrebljivom usisivaču.

Za one koji ranije nisu zimovali u Francuskoj, možda je ova priča oko spremanja apartmana i nošenja posteljine novost, ali to je uobičajena praksa.

Ukoliko ne želite tu obavezu, sve se može dodatno platiti, mada smatram da zaista nema potrebe za tim troškovima.

Kakvo je mesto Lanslebourg?

U uvodu sam već napomenuo da se radi o drugom po veličini mestu u opštini Val Cenis.

Za nas koji ne volimo gužve, a uživamo u autentičnom planinskom okruženju i tipičnoj alpskoj atmosferi, ovo je idealna destinacija.

Reč je o mestu u kojem turisti mogu da uživaju tokom cele godine i rado bih ga posetio i u letnjem periodu, kada sve okolo ozeleni.

Nalazi se na 1.400 metara nadmorske visine, a poznato je kroz vekove kao polazna tačka ka prevoju Col du Mont-Cenis, jednom od najznačajnijih alpskih prelaza između Francuske i Italije.

Ovaj put korišćen je još u antičko doba – Rimljani su ga koristili kao važnu rutu preko Alpa, tokom srednjeg veka bio je glavna hodočasnička i trgovačka veza između severne i južne Evrope.

Definitivno se upisao u istorijske udžbenike nakon što ga je 1800. godine prešao Napoleon Bonaparta sa svojom vojskom.

Tokom zime je, naravno, zatvoren, pa se i ne može videti i „registrovati“ – ko zna koliko puta smo ga preskijali našim skijaškim putanjama.

U centru mesta, osim pomenutih prodavnica, nalaze se i hoteli, barovi, suvenirnice, radnje sa ski-opremom, lokalna turistička organizacija itd.

Odmah pored nje nalazi se trg na kojem je tih dana i dalje bila postavljena mala božićna pijaca, sa mnogo šarenila koje je, u kombinaciji sa snegom koji nas je obradovao četvrtog dana, učinilo celu sliku bajkovitom.

Glavna crkva u mestu je Saint-Michel i datira iz 12. veka.

Od ugostiteljskih objekata nama je najviše „legao“ restoran u hotelu La Vieille Poste, koji se nalazi tik uz pomenuti trg sa božićnim selom.

Konobarica iz Ukrajine, koja obožava „slovenske“ goste prema kojima je posebno susretljiva, doprinosi atmosferi, pa se paralelno non-stop čuju češki, poljski, ruski, ukrajinski i naši jezici.

Topla atmosfera uz vrhunske specijalitete karakteristične za Savoju – raclette (topljeni sir uz kuvane krompire, šunku, salamu, kisele krastavce, luk i turšiju), fondue (topljeni sir u kombinaciji sa belim lukom, začinima i kockicama hleba) i kao poseban delikates – escargots (puževi u puteru sa belim lukom).

Gozba za pamćenje!

Jedno snežno veče napravili smo izlet do šest kilometara udaljenog Termignona, o čemu ću pisati u posebnom blogu, dok je Lanslevillard možda najbolja opcija za mlađe, željne dodatne zabave i noćnog provoda.

Ubedljivo najviše turista tih dana u mestu bilo je sa naših prostora (Srbija, Hrvatska, Slovenija), ali su se na stazama i u mestu mogli čuti i češki, poljski i italijanski jezik.

Kakvo smo vreme imali?

Možda se može reći – savršeno, imajući u vidu kako smo prošli prethodnih godina i kakva je generalno situacija sa vremenom poslednjih nekoliko sezona.

Klimatske promene upravo su na planinama najvidljivije, a muke zimskih centara sa nedostatkom snega iz godine u godinu sve su veće.

Tokom svih dana našeg boravka temperatura se nije dizala iznad nule, što je bio ključ za uspešno skijanje.

Prva četiri dana bila su sunčana, bez oblačka i bez vetra, dok je sneg počeo da pada četvrtog dana predveče i nije prestajao da veje sve do tunela Fréjus, u danu kada smo krenuli kući.

Vejavica je samo neznatno umanjila kvalitet skijanja jer je vidljivost, iznenađujuće, bila odlična na većem delu skijališta, a vetar nas je poštedeo jačih udara, što je retka i srećna okolnost.

Dakle, imali smo sunčane i hladne dane o kojima svaki skijaš sanja, ali i pravu snežnu bajku kakvu dve godine nismo doživeli.

Na kraju ono najvažnije – kakvo je bilo skijanje?

Da odmah razjasnimo nekoliko činjenica – za one koji godinama skijaju na većim i poznatijim skijalištima u Francuskoj, pre svega u Tri doline, kao i za zahtevnije skijaše željne dugačkih crnih staza, Val Cenis verovatno nije najzanimljivija opcija.

Val Cenis nije zanimljiv ni onima željnim masovnih zabava i žurki na samom skijalištu i burnog noćnog života.

Zvuči kao kliše, ali „mirno, porodično skijalište“ je zaista adekvatan opis Val Cenisa.

Za šest dana aktivnog skijanja, Dario i ja smo ukupno samo dva puta delili žičaru sa još nekim – čekanja i redovi praktično nisu postojali.

Nigde do sada nisam doživeo da se staze u toj meri neguju i održavaju – topovi su bukvalno radili noć i dan, bez prestanka.

Sa minimalnom količinom prirodnog snega na nižim visinama, zahvaljujući topovima i ratracima, staze su bile „upeglane“, tvrde, uz tek poneku ledenu površinu i kamenje u kasnim popodnevnim satima.

Sva skijališta u dolini napravljena su na severnim i severoistočnim padinama, što omogućava znatno bolje i dugotrajnije očuvanje snega na stazama.

Gotovo neverovatni bili su prizori prvih dana – naša strana potpuno bela, dok je suprotna bila gola i zelena.

Kategorizacija staza u Val Cenisu najviše se podudara sa onom na koju smo navikli na Balkanu, za razliku od nekih ranijih destinacija gde važi nepisano pravilo: kada vidiš da je neka staza plava, računaj da je crvena.

Skijalište se prostire na nadmorskim visinama od 1.300 m (Termignon), 1.400 m (Lanslebourg), 1.500 m (Lanslevillard) pa do 2.800 m, koliko iznosi visina Pointe de l’Ouillon des Arcellins, najviše tačke do koje vodi sedežnica TSF 4 MET.

Kada stignete na najvišu tačku, zasigurno nećete propustiti da zastanete na vidikovcu – čeličnoj platformi iznad ambisa, La Canopée des Cîmes, sa koje se pruža veličanstven pogled na okolne vrhove u Francuskoj i Italiji.

Zvaničan podatak kaže da ukupna dužina staza iznosi 125 km.

Od ukupno 65 staza, 17 je zelenih, 21 plava, 22 crvene i 5 crnih.

Za početnike je pravi spektakl zelena staza Escargot, koja je sa svojih 10 km najduža te vrste u Evropi.

Ukupno postoji 29 žičara, većinom šestoseda i četvoroseda, nekoliko „tanjira“ i dve gondole (obe polaze iz Lanslevillarda).

Posetiocima su na raspolaganju i boardercross i snowtubing staze, jedan snow park, kao i 900 metara dugačka staza za sankanje.

Ono što posebno zapada za oko onima naviknutim na Kopaonik i Jahorinu jeste minimalan (a opet sasvim dovoljan) broj ugostiteljskih objekata na stazama, kao i brojna mesta namenjena piknik-pauzama.

Sasvim je uobičajeno poneti svoju hranu i piće i napraviti pauzu na lepo uređenom prostoru, bez pritiska da morate da ostavite novac u nekom lokalu.

Dve kombinacije staza koje bih posebno izdvojio, jer su se nama dvojici najviše dopale, jesu ”miks” plave Mont Cenis i crvene Tamasse, kao i varijanta crvenih Grand Coin i Bois des Coqs sa zelenom Termignon.

Start prve je na visini od 2.330 metara, a kraj na 1.400 metara, upravo kod našeg smeštaja (idealna za poslednji spust u danu), dok druga kombinacija pripada delu skijališta iznad Termignona, sa startom na 2.465 i krajem na 1.300 metara.

Ova druga je definitivno mom Dariu najviše „legla“ – bio je u stanju da je skija ceo dan 😊

Ujedno je i najduža na celom skijalištu i spuštajući se njom prvih dana doživljavali smo neverovatnu transformaciju okruženja – od snežnih vrhova do doline Termignona, koja je u potpunosti bila bez snega, osim veštački osneženih staza.

Ova dolina je na najnižoj nadmorskoj visini i najviše osunčana tokom dana, pa su takvi prizori bili logični, ali kada je sneg konačno pao, sve je izgledalo kao u bajci.

Deo skijališta iznad Termignona pomalo je izolovan od ostalih i do njega se može stići samo kombinacijom dve duge sedežnice – šestoseda Liaison Express (koji je „dvosmeran“ i koristi se i za povratak u Lanslebourg kada je dugački plavi spoj Traverse zatvoren) i četvoroseda Sources.

Naravno, shuttle bus uvek ostaje kao poslednja opcija.

Zaključak

Val Cenis se još jednom pokazao kao dokaz da vrhunsko skijaško iskustvo ne mora nužno da podrazumeva velika i razvikana imena. Mir, odlične staze, savršen odnos cene i kvaliteta i autentična alpska atmosfera čine ga destinacijom kojoj se lako vraća – barem u mislima, ako ne i ponovo na snegu.